< Књига о Јову 14 >

1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
女から生れる人は日が短く、悩みに満ちている。
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
彼は花のように咲き出て枯れ、影のように飛び去って、とどまらない。
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
あなたはこのような者にさえ目を開き、あなたの前に引き出して、さばかれるであろうか。
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
だれが汚れたもののうちから清いものを出すことができようか、ひとりもない。
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
その日は定められ、その月の数もあなたと共にあり、あなたがその限りを定めて、越えることのできないようにされたのだから、
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
彼から目をはなし、手をひいてください。そうすれば彼は雇人のように、その日を楽しむことができるでしょう。
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
木には望みがある。たとい切られてもまた芽をだし、その若枝は絶えることがない。
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
たといその根が地の中に老い、その幹が土の中に枯れても、
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
なお水の潤いにあえば芽をふき、若木のように枝を出す。
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
しかし人は死ねば消えうせる。息が絶えれば、どこにおるか。
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
水が湖から消え、川がかれて、かわくように、
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
人は伏して寝、また起きず、天のつきるまで、目ざめず、その眠りからさまされない。
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
どうぞ、わたしを陰府にかくし、あなたの怒りのやむまで、潜ませ、わたしのために時を定めて、わたしを覚えてください。 (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
人がもし死ねば、また生きるでしょうか。わたしはわが服役の諸日の間、わが解放の来るまで待つでしょう。
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
あなたがお呼びになるとき、わたしは答えるでしょう。あなたはみ手のわざを顧みられるでしょう。
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
その時あなたはわたしの歩みを数え、わたしの罪を見のがされるでしょう。
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
わたしのとがは袋の中に封じられ、あなたはわたしの罪を塗りかくされるでしょう。
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
しかし山は倒れてくずれ、岩もその所から移される。
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
水は石をうがち、大水は地のちりを洗い去る。このようにあなたは人の望みを断たれる。
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
あなたはながく彼に勝って、彼を去り行かせ、彼の顔かたちを変らせて追いやられる。
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
彼の子らは尊くなっても、彼はそれを知らない、卑しくなっても、それを悟らない。
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
ただおのが身に痛みを覚え、おのれのために嘆くのみである」。

< Књига о Јову 14 >