Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
L’homme né de la femme! Sa vie est courte, sans cesse agitée.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
Il naît, il est coupé comme une fleur; Il fuit et disparaît comme une ombre.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
Et c’est sur lui que tu as l’œil ouvert! Et tu me fais aller en justice avec toi!
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Comment d’un être souillé sortira-t-il un homme pur? Il n’en peut sortir aucun.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Si ses jours sont fixés, si tu as compté ses mois, Si tu en as marqué le terme qu’il ne saurait franchir,
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Détourne de lui les regards, et donne-lui du relâche, Pour qu’il ait au moins la joie du mercenaire à la fin de sa journée.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
Un arbre a de l’espérance: Quand on le coupe, il repousse, Il produit encore des rejetons;
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Quand sa racine a vieilli dans la terre, Quand son tronc meurt dans la poussière,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
Il reverdit à l’approche de l’eau, Il pousse des branches comme une jeune plante.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
Mais l’homme meurt, et il perd sa force; L’homme expire, et où est-il?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Les eaux des lacs s’évanouissent, Les fleuves tarissent et se dessèchent;
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
Ainsi l’homme se couche et ne se relèvera plus, Il ne se réveillera pas tant que les cieux subsisteront, Il ne sortira pas de son sommeil.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
Oh! Si tu voulais me cacher dans le séjour des morts, M’y tenir à couvert jusqu’à ce que ta colère fût passée, Et me fixer un terme auquel tu te souviendras de moi! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
Si l’homme une fois mort pouvait revivre, J’aurais de l’espoir tout le temps de mes souffrances, Jusqu’à ce que mon état vînt à changer.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Tu appellerais alors, et je te répondrais, Tu languirais après l’ouvrage de tes mains.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
Mais aujourd’hui tu comptes mes pas, Tu as l’œil sur mes péchés;
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Mes transgressions sont scellées en un faisceau, Et tu imagines des iniquités à ma charge.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
La montagne s’écroule et périt, Le rocher disparaît de sa place,
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
La pierre est broyée par les eaux, Et la terre emportée par leur courant; Ainsi tu détruis l’espérance de l’homme.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Tu es sans cesse à l’assaillir, et il s’en va; Tu le défigures, puis tu le renvoies.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
Que ses fils soient honorés, il n’en sait rien; Qu’ils soient dans l’abaissement, il l’ignore.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
C’est pour lui seul qu’il éprouve de la douleur en son corps, C’est pour lui seul qu’il ressent de la tristesse en son âme.
