Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
Man, that is born of woman, Is of few days, and full of trouble.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
He cometh forth as a flower, and is cut down; He fleeth also as a shadow, and continueth not.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
And dost thou fix thine eyes upon such a one? And dost thou bring me into judgment with thee?
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Who can produce a clean thing from an unclean? Not one.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Seeing that his days are determined, And the number of his months, with thee, And that thou hast appointed him bounds which he cannot pass,
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
O turn thine eyes from him, and let him rest, That he may enjoy, as a hireling, his day!
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
For there is hope for a tree, If it be cut down, that it will sprout again, And that its tender branches will not fail;
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Though its root may have grown old in the earth, And though its trunk be dead upon the ground,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
Through the scent of water it will bud, And put forth boughs, like a young plant.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
But man dieth, and he is gone! Man expireth, and where is he?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
The waters fail from the lake; And the stream wasteth and drieth up;
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
So man lieth down, and riseth not; Till the heavens be no more, he shall not awake, Nor be roused from his sleep.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
O that thou wouldst hide me in the under-world! That thou wouldst conceal me till thy wrath be past! That thou wouldst appoint me a time, and then remember me! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
If a man die, can he live again? All the days of my war-service would I wait, Till my change should come.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Thou wilt call, and I will answer thee; Thou wilt have compassion upon the work of thy hands!
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
But now thou numberest my steps; Thou watchest over my sins.
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
My transgression is sealed up in a bag; Yea, thou addest unto my iniquity.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
As the mountain falling cometh to nought, And the rock is removed from its place;
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
As the waters wear away the stones, And the floods wash away the dust of the earth, So thou destroyest the hope of man.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Thou prevailest against him continually, and he perisheth; Thou changest his countenance, and sendest him away.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
His sons come to honor, but he knoweth it not; Or they are brought low, but he perceiveth it not.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
But his flesh shall have pain for itself alone; For itself alone shall his soul mourn.
