Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
“Man, born of woman! Of few days, and full of trouble!
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
As a flower he has gone forth, and is cut off, And he flees as a shadow and does not stand.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
Also—on this You have opened Your eyes, and bring me into judgment with You.
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Who gives a clean thing out of an unclean? Not one.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
If his days are determined, The number of his months [are] with You, You have made his limit, And he does not pass over;
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Look away from off him that he may cease, Until he enjoy as a hired worker his day.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
For there is hope for a tree, if it is cut down, That it changes again, That its tender branch does not cease.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
If its root becomes old in the earth, And its stem dies in the dust,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
From the fragrance of water it flourishes, And has made a crop as a plant.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
And a man dies, and becomes weak, And man expires, and where [is] he?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Waters have gone away from a sea, And a river becomes waste and dry.
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
And man has lain down, and does not rise, Until the wearing out of the heavens they do not awaken, Nor are roused from their sleep.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
O that You would conceal me in Sheol, Hide me until the turning of Your anger, Set a limit for me, and remember me. (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
If a man dies—does he revive? All [the] days of my warfare I wait, until my change comes.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
You call, and I answer You; To the work of Your hands You have desire.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
But now, You number my steps, You do not watch over my sin.
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
My transgression [is] sealed up in a bag, and You sew up my iniquity.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
And yet, a falling mountain wastes away, and a rock is removed from its place.
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
Waters have worn away stones, Their outpourings wash away the dust of earth, And You have destroyed the hope of man.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
You prevail [over] him forever, and he goes, He is changing his countenance, And You send him away.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
His sons are honored, and he does not know; And they are little, and he does not attend to them.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Only—his flesh is pained for him, And his soul mourns for him.”
