Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
Man that is born of a woman is of few days and full of trouble.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
He comes forth like a flower, and is cut down: he flees also as a shadow, and continues not.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
And does you open your eyes on such an one, and bring me into judgment with you?
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Who can bring a clean thing out of an unclean? not one.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Seeing his days are determined, the number of his months are with you, you have appointed his bounds that he cannot pass;
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Turn from him, that he may rest, till he shall accomplish, as an hireling, his day.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
For there is hope of a tree, if it be cut down, that it will sprout again, and that the tender branch thereof will not cease.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Though the root thereof wax old in the earth, and the stock thereof die in the ground;
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
Yet through the scent of water it will bud, and bring forth boughs like a plant.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
But man dies, and wastes away: yes, man gives up the ghost, and where is he?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
As the waters fail from the sea, and the flood decays and dries up:
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
So man lies down, and rises not: till the heavens be no more, they shall not awake, nor be raised out of their sleep.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
O that you would hide me in the grave, that you would keep me secret, until your wrath be past, that you would appoint me a set time, and remember me! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
If a man die, shall he live again? all the days of my appointed time will I wait, till my change come.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
You shall call, and I will answer you: you will have a desire to the work of your hands.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
For now you number my steps: do you not watch over my sin?
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
My transgression is sealed up in a bag, and you sew up my iniquity.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
And surely the mountains falling comes to nothing, and the rock is removed out of his place.
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
The waters wear the stones: you wash away the things which grow out of the dust of the earth; and you destroy the hope of man.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
You prevail for ever against him, and he passes: you change his countenance, and send him away.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
His sons come to honor, and he knows it not; and they are brought low, but he perceives it not of them.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
But his flesh on him shall have pain, and his soul within him shall mourn.
