Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
Man that is borne of woman, is of short continuance, and full of trouble.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
He shooteth foorth as a flowre, and is cut downe: he vanisheth also as a shadowe, and continueth not.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
And yet thou openest thine eyes vpon such one, and causest me to enter into iudgement with thee.
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Who can bring a cleane thing out of filthinesse? there is not one.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Are not his dayes determined? the nober of his moneths are with thee: thou hast appointed his boundes, which he can not passe.
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Turne from him that he may cease vntill his desired day, as an hyreling.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
For there is hope of a tree, if it bee cut downe, that it will yet sproute, and the branches thereof will not cease.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Though the roote of it waxe olde in the earth, and the stocke thereof be dead in ye ground,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
Yet by the sent of water it will bud, and bring foorth boughes like a plant.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
But man is sicke, and dyeth, and man perisheth, and where is he?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
As the waters passe from the sea, and as the flood decayeth and dryeth vp,
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
So man sleepeth and riseth not: for hee shall not wake againe, nor be raised from his sleepe till the heauen be no more.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
Oh that thou wouldest hide me in the graue, and keepe me secret, vntill thy wrath were past, and wouldest giue me terme, and remember me. (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
If a man die, shall he liue againe? All the dayes of mine appointed time will I waite, till my changing shall come.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Thou shalt call me, and I shall answere thee: thou louest the worke of thine own hands.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
But nowe thou nombrest my steppes, and doest not delay my sinnes.
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Mine iniquitie is sealed vp, as in a bagge, and thou addest vnto my wickednesse.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
And surely as the mountaine that falleth, commeth to nought, and the rocke that is remooued from his place:
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
As the water breaketh the stones, when thou ouerflowest the things which growe in the dust of ye earth: so thou destroyest ye hope of man.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Thou preuailest alway against him, so that he passeth away: he changeth his face when thou castest him away.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
And he knoweth not if his sonnes shall be honourable, neither shall he vnderstand concerning them, whether they shalbe of lowe degree,
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
But while his flesh is vpon him, he shall be sorowfull, and while his soule is in him, it shall mourne.
