Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
Et Menneske, født af en Kvinde, lever en stakket Tid og mættes af Uro.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
Han gaar op som et Blomster og henvisner, han flyr som en Skygge og bestaar ikke.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
Ogsaa over en saadan oplader du dine Øjne og fører mig for din Dom.
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Ja, kom der dog en ren af en uren! men nej, ikke en eneste.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Dersom hans Dage ere bestemte, hans Maaneders Tal fastsat hos dig, dersom du har sat ham en Grænse, han ikke kan overskride:
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Da lad af fra ham, at han maa hvile; at han dog som en Daglønner maa glæde sig ved sin Dag.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
Thi et Træ har Haab: Naar det er afhugget, kan det igen skyde frem, og dets Kviste udeblive ikke.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Om end dets Rod bliver gammel i Jorden, og dets Stub dør i Støvet,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
saa grønnes det dog igen af Vandets Duft og skyder Grene som en frisk Plante.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
Men dør en Mand, er hans Kraft forbi, og opgiver et Menneske Aanden, hvor er han da?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Vand løber ud af Søen, og en Flod svinder og bliver tør:
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
Saaledes lægger og at Menneske sig og staar ikke op; indtil Himlene ikke mere ere, opvaagne de ikke, og de opvækkes ikke af deres Søvn.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
Gid du vilde gemme mig i Graven, ja skjule mig, indtil din Vrede vendte om; at du vilde sætte mig en beskikket Tid og vilde komme mig i Hu igen! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
Naar en Mand dør, mon han da skal leve op igen? saa vilde jeg vente alle mine Stridsdage, indtil min Afløsning kom.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Du skulde kalde, og jeg skulde svare dig; du skulde længes efter dine Hænders Gerning!
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
Thi nu tæller du mine Skridt; du varer ikke over min Synd.
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Min Overtrædelse er forseglet i et Knippe, og du syr til om min Misgerning.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
Men et Bjerg, som falder, smuldrer hen, og en Klippe flytter sig fra sit Sted;
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
Vandet udhuler Stene, og dets Strømme bortskylle Jordens Støv: Saaledes gør du et Menneskes Forhaabning til intet.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Du overvælder ham evindelig, og han farer hen; du forvender hans Udseende og lader ham fare.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
Ere hans Børn i Ære, da ved han det ikke; ere de ringe, da mærker han det ikke.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
For ham er kun Smerten, hans Kød lider, og for ham Sorgen, hans Sjæl føler.
