Књига о Јову 13

1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.

2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.

3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.

4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.

5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.

6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.

7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?

8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?

9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?

10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.

11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?

12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.

13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.

14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?

15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.

16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.

17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.

18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.

19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.

20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.

21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.

22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.

23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.

24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?

25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,

26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,

27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?

28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.