Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Ímé, mindezeket látta az én szemem, hallotta az én fülem és megértette.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
A mint ti tudjátok, úgy tudom én is, és nem vagyok alábbvaló nálatok.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Azonban én a Mindenhatóval akarok szólani; Isten előtt kivánom védeni ügyemet.
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
Mert ti hazugságnak mesterei vagytok, és mindnyájan haszontalan orvosok.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
Vajha legalább mélyen hallgatnátok, az még bölcseségtekre lenne.
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Halljátok meg, kérlek, az én feddőzésemet, és figyeljetek az én számnak pörlekedéseire.
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Az Isten kedvéért szóltok-é hamisságot, és ő érette szóltok-é csalárdságot?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Az ő személyére néztek-é, ha Isten mellett tusakodtok?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Jó lesz-é az, ha egészen kiismer benneteket, avagy megcsalhatjátok-é őt, a mint megcsalható az ember?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
Keményen megbüntet, ha titkon vagytok is személyválogatók.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Az ő fensége nem rettent-é meg titeket, a tőle való félelem nem száll-é rátok?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
A ti emlékezéseitek hamuba írott példabeszédek, a ti menedékváraitok sárvárak.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Hallgassatok, ne bántsatok: hadd szóljak én, akármi essék is rajtam.
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Miért szaggatnám fogaimmal testemet, és miért szorítanám markomba lelkemet?
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Ímé, megöl engem! Nem reménylem; hiszen csak utaimat akarom védeni előtte!
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
Sőt az lesz nékem segítségül, hogy képmutató nem juthat elébe.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Hallgassátok meg figyelmetesen az én beszédemet, vegyétek füleitekbe az én mondásomat.
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Ímé, előterjesztem ügyemet, tudom, hogy nékem lesz igazam.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Ki az, a ki perelhetne velem? Ha most hallgatnom kellene, úgy kimulnék.
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Csak kettőt ne cselekedj velem, szined elől akkor nem rejtőzöm el.
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Vedd le rólam kezedet, és a te rettentésed ne rettentsen engem.
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Azután szólíts és én felelek, avagy én szólok hozzád és te válaszolj.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
Mennyi bűnöm és vétkem van nékem? Gonoszságomat és vétkemet add tudtomra!
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Mért rejted el arczodat, és tartasz engemet ellenségedül?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
A letépett falevelet rettegteted-é, és a száraz pozdorját üldözöd-é?
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
Hogy ily sok keserűséget szabtál reám, és az én ifjúságomnak vétkét örökölteted velem?!
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
Hogy békóba teszed lábaimat, vigyázol minden én utamra, és vizsgálod lábomnak nyomait?
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Az pedig elsenyved, mint a redves fa, mint ruha, a melyet moly emészt.
