Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Lo! all this mine eye hath seen; Mine ear hath heard and understood it.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
What ye know, I know also; I am not inferior to you.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
But O that I might speak with the Almighty! O that I might reason with God!
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
For ye are forgers of lies; Physicians of no value, all of you!
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
O that ye would altogether hold your peace! This, truly, would be wisdom in you.
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Hear, I pray you, my arguments; Attend to the pleadings of my lips!
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Will ye speak falsehood for God? Will ye utter deceit for him?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Will ye be partial to his person? Will ye contend earnestly for God?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Will it be well for you, if he search you thoroughly? Can ye deceive him, as one may deceive a man?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
Surely he will rebuke you, If ye secretly have respect to persons.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Doth not his majesty make you afraid, And his dread fall upon you?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Your maxims are words of dust; Your fortresses are fortresses of clay.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Hold your peace, and let me speak: And then come upon me what will!
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Why do I take my flesh in my teeth, And put my life in my hand?
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Lo! he slayeth me, and I have no hope! Yet will I justify my ways before him.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
This also shall be my deliverance; For no unrighteous man will come before him.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Hear attentively my words, And give ear to my declaration!
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Behold, I have now set in order my cause; I know that I am innocent.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Who is he that can contend with me? For then would I hold my peace, and die!
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Only do not unto me two things, Then will I not hide myself from thy presence;
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Let not thy hand be heavy upon me, And let not thy terrors make me afraid:
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Then call upon me, and I will answer; Or I will speak, and answer thou me.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
How many are my iniquities and sins? Make me to know my faults and transgressions.
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Wherefore dost thou hide thy face, And account me as thine enemy?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Wilt thou put in fear the driven leaf? Wilt thou pursue the dry stubble?
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
For thou writest bitter things against me, And makest me inherit the sins of my youth.
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
Yea, thou puttest my feet in the stocks, And waterest all my paths; Thou hemmest in the soles of my feet.
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
And I, like an abandoned thing, shall waste away; Like a garment which is moth-eaten.
