Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
“Behold, my eye has seen all, My ear has heard, and it attends to it.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
According to your knowledge I have known—also I. I am not more fallen than you.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Yet I speak for the Mighty One, And I delight to argue for God.
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
And yet, you [are] forgers of falsehood, Physicians of nothing—all of you,
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
O that you would keep perfectly silent, And it would be to you for wisdom.
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Please hear my argument, And attend to the pleadings of my lips,
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Do you speak perverseness for God? And do you speak deceit for Him?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Do you accept His face, if you strive for God?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Is [it] good that He searches you, If, as one mocks at a man, you mock at Him?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
He surely reproves you, if you accept faces in secret.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Does His excellence not terrify you? And His dread fall on you?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Your remembrances [are] allegories of ashes, For high places of clay [are] your heights.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Keep silent from me, and I speak, And pass over me what will.
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Why do I take my flesh in my teeth? And my soul put in my hand?
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Behold, He slays me—I do not wait! Only, I argue my ways to His face.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
Also—He [is] to me for salvation, For the profane do not come before Him.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Hear my word diligently, And my declaration with your ears.
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Now behold, I have set the cause in order, I have known that I am righteous.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Who [is] he that strives with me? For now I keep silent and gasp.
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Only two things, O God, do with me, Then I am not hidden from Your face:
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Put Your hand far off from me, And do not let Your terror terrify me.
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
And You call, and I answer, Or—I speak, and You answer me.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
How many iniquities and sins do I have? Let me know my transgression and my sin.
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Why do You hide Your face? And reckon me for an enemy to You?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Do You terrify a leaf driven away? And do You pursue the dry stubble?
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
For You write bitter things against me, And cause me to possess iniquities of my youth,
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
And you put my feet in the stocks, And observe all my paths—You set a print on the roots of my feet,
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
And he, as a rotten thing, wears away, A moth has consumed him as a garment.”
