Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Lo, mine eye hath seen all this, mine ear hath heard and understood it.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
What ye know, do I know also; I am not inferior unto you.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Notwithstanding I would speak to the Almighty, and I desire to reason with God.
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
But ye are plasterers of lies, ye are all physicians of no value.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
Oh that ye would altogether hold your peace! and it would be your wisdom.
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Hear now my reasoning, and hearken to the pleadings of my lips.
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Will ye speak unrighteously for God, and talk deceitfully for Him?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Will ye show Him favour? Will ye contend for God?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Would it be good that He should search you out? Or as one mocketh a man, will ye mock Him?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
He will surely reprove you, if ye do secretly show favour.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Shall not His majesty terrify you, and His dread fall upon you?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Your memorials shall be like unto ashes, your eminences to eminences of clay.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Hold your peace, let me alone, that I may speak, and let come on me what will.
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Wherefore? I will take my flesh in my teeth, and put my life in my hand.
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Though He slay me, yet will I trust in Him; but I will argue my ways before Him.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
This also shall be my salvation, that a hypocrite cannot come before Him.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Hear diligently my speech, and let my declaration be in your ears.
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Behold now, I have ordered my cause; I know that I shall be justified.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Who is he that will contend with me? For then would I hold my peace and die.
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Only do not two things unto me, then will I not hide myself from Thee:
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Withdraw Thy hand far from me; and let not Thy terror make me afraid.
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Then call Thou, and I will answer; or let me speak, and answer Thou me.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
How many are mine iniquities and sins? Make me to know my transgression and my sin.
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Wherefore hidest Thou Thy face, and holdest me for Thine enemy?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Wilt Thou harass a driven leaf? And wilt Thou pursue the dry stubble?
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
That Thou shouldest write bitter things against me, and make me to inherit the iniquities of my youth.
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
Thou puttest my feet also in the stocks, and lookest narrowly unto all my paths; Thou drawest Thee a line about the soles of my feet;
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Though I am like a wine-skin that consumeth, like a garment that is moth-eaten.
