Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Loe, mine eye hath seene all this: mine eare hath heard, and vnderstande it.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
I knowe also as much as you knowe: I am not inferiour vnto you.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
But I will speake to the Almightie, and I desire to dispute with God.
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
For in deede ye forge lyes, and all you are physitions of no value.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
Oh, that you woulde holde your tongue, that it might be imputed to you for wisedome!
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Nowe heare my disputation, and giue eare to the arguments of my lips.
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Will ye speake wickedly for Gods defence, and talke deceitfully for his cause?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Will ye accept his person? or will ye contende for God?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Is it well that he shoulde seeke of you? will you make a lye for him, as one lyeth for a man?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
He will surely reprooue you, if ye doe secretly accept any person.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Shall not his excellencie make you afraid? and his feare fall vpon you?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Your memories may be compared vnto ashes, and your bodyes to bodyes of clay.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Holde your tongues in my presence, that I may speake, and let come vpon what will.
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Wherefore doe I take my flesh in my teeth, and put my soule in mine hande?
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Loe, though he slay me, yet will I trust in him, and I will reprooue my wayes in his sight.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
He shalbe my saluation also: for the hypocrite shall not come before him.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Heare diligently my wordes, and marke my talke.
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Beholde nowe: if I prepare me to iudgement, I knowe that I shalbe iustified.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Who is he, that will pleade with me? for if I nowe holde my tongue, I dye.
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
But doe not these two things vnto me: then will I not hide my selfe from thee.
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Withdrawe thine hande from me, and let not thy feare make me afraide.
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Then call thou, and I will answere: or let me speake, and answere thou me.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
Howe many are mine iniquities and sinnes? shewe me my rebellion, and my sinne.
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Wherefore hidest thou thy face, and takest me for thine enemie?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Wilt thou breake a leafe driuen to and from? and wilt thou pursue the drie stubble?
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
For thou writest bitter things against me, and makest me to possesse the iniquities of my youth.
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
Thou puttest my feete also in the stocks, and lookest narrowly vnto all my pathes, and makest the print thereof in ye heeles of my feet.
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Such one consumeth like a rotten thing, and as a garment that is motheaten.
