Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Lo, mine eye hath seen all [this], mine ear hath heard and understood it.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
What ye know, I know also: I am not inferior to you.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
But I will speak to the Almighty, and will find pleasure in reasoning with God;
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
For ye indeed are forgers of lies, ye are all physicians of no value.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
Oh that ye would be altogether silent! and it would be your wisdom.
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Hear now my defence, and hearken to the pleadings of my lips.
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Will ye speak unrighteously for God? and for him speak deceit?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Will ye accept his person? will ye contend for God?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Will it be well if he should search you out? or as one mocketh at a man, will ye mock at him?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
He will certainly reprove you, if ye do secretly accept persons.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Shall not his excellency terrify you? and his dread fall upon you?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Your memorable sayings are proverbs of ashes, your bulwarks are bulwarks of mire.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Hold your peace from me, and I will speak, and let come on me what [will]!
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Wherefore should I take my flesh in my teeth, and put my life in my hand?
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Behold, if he slay me, yet would I trust in him; but I will defend mine own ways before him.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
This also shall be my salvation, that a profane man shall not come before his face.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Hear attentively my speech and my declaration with your ears.
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Behold now, I have ordered the cause; I know that I shall be justified.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Who is he that contendeth with me? For if I were silent now, I should expire.
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Only do not two things unto me; then will I not hide myself from thee.
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Withdraw thy hand far from me; and let not thy terror make me afraid:
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Then call, and I will answer; or I will speak, and answer thou me.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
How many are mine iniquities and sins? Make me to know my transgression and my sin.
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Wherefore dost thou hide thy face, and countest me for thine enemy?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Wilt thou terrify a driven leaf? and wilt thou pursue dry stubble?
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
For thou writest bitter things against me, and makest me to possess the iniquities of my youth;
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
And thou puttest my feet in the stocks, and markest all my paths; thou settest a bound about the soles of my feet; —
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
One who, as a rotten thing consumeth, as a garment that the moth eateth.
