Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Lo, my eye has seen all this. My ear has heard and understood it.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
What ye know, I also know; I am not inferior to you.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Surely I would speak to the Almighty, and I desire to reason with God.
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
But ye are forgers of lies. Ye are all physicians of no value.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
O that ye would altogether be silent! And it would be your wisdom.
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Hear now my reasoning, and hearken to the pleadings of my lips.
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Will ye speak unrighteously for God, and talk deceitfully for him?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Will ye show partiality to him? Will ye contend for God?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Is it good that he should search you out? Or as deceiving a man, will ye deceive him?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
He will surely reprove you if ye secretly show partiality.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Shall not his majesty make you afraid, and his dread fall upon you?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Your memorable sayings are proverbs of ashes. Your defenses are defenses of clay.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Be quiet. Let me alone that I may speak, and let come on me what will.
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Why should I take my flesh in my teeth, and put my life in my hand?
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Behold, he will kill me; I have no hope. Nevertheless I will maintain my ways before him.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
This also shall be my salvation, that a profane man shall not come before him.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Hear diligently my speech, and let my declaration be in your ears.
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Behold now, I have set my case in order. I know that I am righteous.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Who is he who will contend with me? For then I would keep silent and give up the spirit.
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Only do not do two things to me, then I will not hide myself from thy face:
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Withdraw thy hand far from me, and do not let thy dread make me afraid.
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Then call thou, and I will answer, or let me speak, and answer thou me.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
How many are my iniquities and sins? Make me to know my transgression and my sin.
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Why do thou hide thy face, and reckon me for thine enemy?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Will thou harass a driven leaf? And will thou pursue the dry stubble?
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
For thou write bitter things against me, and make me to inherit the iniquities of my youth.
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
Thou also put my feet in the stocks, and mark all my paths. Thou set a bound to the soles of my feet.
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Though I am like a rotten thing that decays, like a garment that is moth-eaten.
