Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Se, mit Øje har skuet alt dette, mit Øre har hørt og mærket sig det;
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
hvad I ved, ved også jeg, jeg falder ikke igennem for jer.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Men til den Almægtige vil jeg tale, med Gud er jeg sindet at gå i Rette,
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
mens I smører på med Løgn; usle Læger er I til Hobe.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
Om I dog vilde tie stille, så kunde I regnes for vise!
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Hør dog mit Klagemål, mærk mine Læbers Anklage!
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Forsvarer I Gud med Uret, forsvarer I ham med Svig?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Vil I tage Parti for ham, vil I træde i Skranken for Gud?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Går det godt, når han ransager eder, kan I narre ham, som man narrer et Menneske?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
Revse jer vil han alvorligt, om I lader som intet og dog er partiske.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Vil ikke hans Højhed skræmme jer og hans Rædsel falde på eder?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Eders Tankesprog bliver til Askesprog, som Skjolde af Ler eders Skjolde.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Ti stille, at jeg kan tale, så overgå mig, hvad der vil!
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Jeg vil bære mit Kød i Tænderne og tage mit Liv i min Hånd;
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
se, han slår mig ihjel, jeg har intet Håb, dog lægger jeg for ham min Færd.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
Det er i sig selv en Sejr for mig, thi en vanhellig vover sig ikke til ham!
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Hør nu ret på mit Ord, lad mig tale for eders Ører!
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Se, til Rettergang er jeg rede, jeg ved, at Retten er min!
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Hvem kan vel trætte med mig? Da skulde jeg tie og opgive Ånden!
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Kun for to Ting skåne du mig, så kryber jeg ikke i Skjul for dig:
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Din Hånd må du tage fra mig, din Rædsel skræmme mig ikke!
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Så stævn mig, og jeg skal svare, eller jeg vil tale, og du skal svare!
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
Hvor stor er min Skyld og Synd? Lad mig vide min Brøde og Synd!
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Hvi skjuler du dog dit Åsyn og regner mig for din Fjende?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Vil du skræmme et henvejret Blad, forfølge et vissent Strå,
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
at du skriver mig så bitter en Dom og lader mig arve min Ungdoms Skyld,
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
lægger mine Fødder i Blokken, vogter på alle mine Veje. indkredser mine Fødders Trin!
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Og så er han dog som smuldrende Trøske, som Klæder, der ædes op af Møl,
