< Књига о Јову 12 >

1 А Јов одговори и рече:
Ayup jawaben mundaq dédi: —
2 Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
Siler berheq el-ehlisiler! Ölsenglar hékmetmu siler bilen bille kétidu!
3 И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
Méningmu silerdek öz eqlim bar, Eqilde silerdin qalmaymen; Bunchilik ishlarni kim bilmeydu?!
4 На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
Men öz dostlirimgha mazaq obyékti boldum; Mendek Tengrige iltija qilip, duasi ijabet bolghan kishi, Heqqaniy, durus bir adem mazaq qilindi!
5 Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
Rahette olturghan kishiler könglide herqandaq külpetni nezirige almaydu; Ular: «Külpetler putliri teyilish aldida turghan kishigila teyyar turidu» dep oylaydu.
6 Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
Qaraqchilarning chédirliri awatlishidu; Tengrige haqaret keltüridighanlar aman turidu; Ular özining ilahini öz alqinida kötüridu.
7 Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
Emdi haywanlardinmu sorap baq, Ular sanga ögitidu, Asmandiki uchar-qanatlarmu sanga deydu;
8 Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
We yaki yer-zémin’gha gep qilsangchu, Umu sanga ögitidu; Déngizdiki béliqlar sanga söz qilidu.
9 Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
Bularning hemmisini Perwerdigarning qoli qilghanliqini kim bilmeydu?
10 Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
Barliq jan igiliri, barliq et igiliri, Jümlidin barliq insanning nepisi uning qolididur.
11 Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
Éghizda taamni tétighandek, Qulaqmu sözining toghriliqini sinap baqidu emesmu?
12 У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
Yashan’ghanlarda danaliq rast tépilamdu? Künlirining köp bolushi bilen yorutulush kélemdu?
13 У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
Uningdila danaliq hem qudret bar; Uningdila yolyoruq hem yorutush bardur.
14 Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
Mana, U xarab qilsa, héchkim qaytidin qurup chiqalmaydu; U qamap qoyghan ademni héchkim qoyuwételmeydu.
15 Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
Mana, U sularni toxtitiwalsa, sular qurup kétidu, U ularni qoyup berse, ular yer-zéminni bésip weyran qilidu.
16 У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
Uningda küch-qudret, chin hékmetmu bar; Aldighuchi, aldan’ghuchimu uninggha tewedur.
17 Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
U meslihetchilerni yalingach qildurup, yalap élip kétidu, Soraqchilarni reswa qilidu.
18 Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
U padishahlar [el-ehlige] salghan kishenlerni yéshidu, Andin shu padishahlarni yalingachlap, chatraqlirini lata bilenla qaldurup [shermende qilidu].
19 Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
U kahinlarni yalingayagh mangdurup élip kétidu; U küch-hoquqdarlarni aghduridu.
20 Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
U ishenchlik qaralghan zatlarning aghzini étidu; Aqsaqallarning eqlini élip kétidu.
21 Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
U aqsöngeklerning üstige haqaret tökidu, U palwanlarning belwéghini yéship [ularni küchsiz qilidu].
22 Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
U qarangghuluqtiki chongqur sirlarni ashkarilaydu; U ölümning sayisini yorutidu.
23 Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
U el-yurtlarni ulughlashturidu hem andin ularni gumran qilidu; El-yurtlarni kéngeytidu, ularni tarqitidu.
24 Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
U zémindiki el-jamaetning kattiwashlirining eqlini élip kétidu; Ularni yolsiz desht-bayawanda sersan qilip azduridu.
25 Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
Ular nursizlandurulup qarangghuluqta yolni silashturidu, U ularni mest bolup qalghan kishidek galdi-guldung mangduridu.

< Књига о Јову 12 >