Књига о Јову 12
1 А Јов одговори и рече:
Dia namaly Joba ka nanao hoe:
2 Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
Marina ary fa ianareo ihany tokoa olombelona! Ary hiara-maty aminareo ny fahendrena!
3 И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
Kanefa izaho mba manan-tsaina tahaka anareo ihany koa; Tsy latsaka noho ianareo aho; Fa iza moa no tsy nahalala izay zavatra toy izany?
4 На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
Tonga fihomehezan’ ny sakaizako aho. Dia izaho izay niantso an’ Andriamanitra ka novaliany; Eny, tonga fihomehezana ny olona marina tsy manan-tsiny.
5 Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
Endrehin-datsa ny ozoim-pahoriana, raha araka ny hevitry ny miadana, eny, vonona ho amin’ izay ela mangozohozo ny latsa.
6 Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
Mandry fahizay ny lain’ ny mpitohatoha, Ary mitoetra tsy manahy izay sahy mampahatezitra an’ Andriamanitra, dia izay mitondra ny herin’ ny tànany ho andriamaniny
7 Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
Kanefa anontanio ange ny biby, fa hampianatra anao izy, ary ny voro-manidina, fa hanambara aminao izy;
8 Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
Ary makà saina amin’ ny tany, dia hampianatra anao izy. Ary ny hazandrano any an-dranomasina hampahalala anao.
9 Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
Iza no tsy mahalala, raha mandinika ireny rehetra ireny, fa ny nanao izany dia ny tanan’ i Jehovah,
10 Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
Izay mitana ny ain’ ny zava-manan’ aina rehetra sy ny fofonain’ ny olombelona rehetra?
11 Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
Moa tsy ny sofina va no mamantatra ny teny? Ary tsy ny vava va no manandrana ny hanina?
12 У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
Ao amin’ ny fotsy volo ny fahendrena, ary ny fahela-velona no ahazoam-pahalalana.
13 У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
Ao amin’ Andriamanitra kosa no misy fahendrena sy hery; Izy no manana hevitra sy fahalalana.
14 Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
Indro, mandrava Izy, ka tsy hatsangana intsony; Manidy ny olona Izy, ka tsy hovohana.
15 Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
Indro, manampina ny rano Izy, ka dia ritra iny; Ary alefany indray ka mahasimba ny tany.
16 У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
Izy no manana hery sy tena fahendrena; Samy eo an-tanany avokoa ny voafitaka sy ny mpamitaka.
17 Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
Alany voninahitra ny mpanolo-tsaina, dia entiny. Ary asehony ny fahadalan’ ny mpitsara.
18 Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
Vahany ny fifehezan’ ny mpanjaka, ka feheziny mahazaka ny valahany.
19 Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
Alàny voninahitra ny mpisorona, dia entiny, ary ny mafy orina ela dia ravany.
20 Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
Koroiny ny laha-tenin’ ny mahay, ary ny fahazavan-tsain’ ny anti-panahy dia esoriny.
21 Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
Mandatsaka fanamavoana amin’ ny andriandahy Izy, ary ketrahiny ny fehin-kibon’ ny matanjaka.
22 Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
Manala rakotra izay lalina Izy mba tsy ho maizina ary mitondra ny aloky ny fahafatesana ho eo amin’ ny mazava.
23 Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
Mahalehibe ny firenena Izy, nefa mandringana azy koa, mampihahaka ny firenena Izy, nefa mitondra azy hody indray.
24 Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
Mahavery saina ny loholona amin’ ny tany Izy ary mampirenireny azy any an-efitra tsy misy lalana;
25 Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
Mitsapatsapa amin’ ny maizina tsy misy mavaza ireo; ary mampivembena azy tahaka ny olona mamo Izy.
