Књига о Јову 12
1 А Јов одговори и рече:
Respondens autem Job, dixit:
2 Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
[Ergo vos estis soli homines, et vobiscum morietur sapientia?
3 И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
Et mihi est cor sicut et vobis, nec inferior vestri sum; quis enim hæc quæ nostis ignorat?
4 На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
Qui deridetur ab amico suo, sicut ego, invocabit Deum, et exaudiet eum: deridetur enim justi simplicitas.
5 Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
Lampas contempta apud cogitationes divitum parata ad tempus statutum.
6 Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
Abundant tabernacula prædonum, et audacter provocant Deum, cum ipse dederit omnia in manus eorum.
7 Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
Nimirum interroga jumenta, et docebunt te; et volatilia cæli, et indicabunt tibi.
8 Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
Loquere terræ, et respondebit tibi, et narrabunt pisces maris.
9 Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
Quis ignorat quod omnia hæc manus Domini fecerit?
10 Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
In cujus manu anima omnis viventis, et spiritus universæ carnis hominis.
11 Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
Nonne auris verba dijudicat? et fauces comedentis, saporem?
12 У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
In antiquis est sapientia, et in multo tempore prudentia.
13 У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
Apud ipsum est sapientia et fortitudo; ipse habet consilium et intelligentiam.
14 Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
Si destruxerit, nemo est qui ædificet; si incluserit hominem, nullus est qui aperiat.
15 Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
Si continuerit aquas, omnia siccabuntur; et si emiserit eas, subvertent terram.
16 У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
Apud ipsum est fortitudo et sapientia; ipse novit et decipientem, et eum qui decipitur.
17 Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
Adducit consiliarios in stultum finem, et judices in stuporem.
18 Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
Balteum regum dissolvit, et præcingit fune renes eorum.
19 Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
Ducit sacerdotes inglorios, et optimates supplantat:
20 Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
commutans labium veracium, et doctrinam senum auferens.
21 Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
Effundit despectionem super principes, eos qui oppressi fuerant relevans.
22 Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
Qui revelat profunda de tenebris, et producit in lucem umbram mortis.
23 Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
Qui multiplicat gentes, et perdit eas, et subversas in integrum restituit.
24 Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
Qui immutat cor principum populi terræ, et decipit eos ut frustra incedant per invium:
25 Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
palpabunt quasi in tenebris, et non in luce, et errare eos faciet quasi ebrios.]
