Књига о Јову 12

1 А Јов одговори и рече:

2 Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.

3 И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

4 На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.

5 Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.

6 Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.

7 Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

8 Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.

9 Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

10 Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.

11 Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?

12 У старца је мудрост, и у дугом веку разум.

13 У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.

14 Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.

15 Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

16 У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.

17 Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.

18 Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.

19 Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.

20 Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.

21 Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.

22 Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.

23 Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.

24 Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,

25 Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.