Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Андин Нааматлиқ Зофар җававән мундақ деди: —
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
«Гәп мундақ көп турса, уни җавапсиз қалдурғили болмас? Сөзмән киши өзини ақлиса боламду?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Сениң сәпсәтәлириң көпчиликниң ағзини тувақлиса боламду? Сән мазақ қилип сөзлигәндин кейин, һеч ким бу ишни йүзүңгә салмисунму?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Чүнки сән: «Мениң әқидилирим саптур, Мән сән [Худаниң] алдида пакмән» — дедиң.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Аһ, Тәңри гәп қилсиди! Ағзини ечип сени әйиплисиди!
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
Шундақ қилип У даналиқниң сирлирини саңа ечип бәрсиди! Чүнки даналиқ икки тәрәпликтур! Тәңриниң гунайиңниң хелә бир қисмини көтириветип, улардин өтидиғанлиғини убдан билип қой!
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Сән Тәңрини издигән тәғдирдиму Уни түптин тонуяламсән?! Һәммигә Қадирниң чәксизлигини чүшинип йетәләмсән?
[Бундақ даналиқ] асмандин егиздур, [униңға еришишкә] немә амалиң бар? У тәһтисарадин чоңқурдур, сән немини биләләйсән? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
Униң узунлуғи йәр-зиминдин узундур, Кәңлиги деңиз-океанлардин кәңдур.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
У өтүп кетиветип, адәмни қамиса, уни сораққа чақирса, кимму Уни тосалисун?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Чүнки У сахта адәмләрни убдан билиду, У тәкшүрмәй турупла алдамчилиқни аллиқачан көрүп болған.
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
«Инсан туғулуп бир явайи ешәкниң тәхийигә айланғичә, Надан адәм дана болур!».
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Бирақ сән болсаң, әгәр қәлбиңни тоғрилатсаң, Қолуңни Худаға қарап созсаң,
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
Қолуңдики қәбиһликни өзүңдин нери қилсаң, Чедирлириңда һеч яманлиқни турғузмисаңла,
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
Сән у чағда йүзүңни қусурсиз көтирип жүрисән, Тәврәнмәс, қорқунучсиз болисән;
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Җапайиңни унтуйсән, Һәтта еқип өтүп кәткән суни ойлиғандәк уларни әсләйсән;
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
Күнлириң чүштики нурдин йоруқ болиду, Сени һазир қараңғулуқ басқини билән, таңдәк парлақ болисән.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
Үмүтүң бар болғачқа, сән һимайигә егә болисән, Сән әтрапиңға хатирҗәм қарап арам елип олтирисән.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Раст, сән ятқиниңда, һеч кимниң вәсвәсиси болмайду, Әксичә нурғунлиған кишиләр сениң һиммитиңни издәп келиду.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Бирақ рәзилләрниң көзлири нуридин кетиду, Уларға қечишқа һеч йол қалмайду, Уларниң үмүти нәпәси тохташтин ибарәт болиду, халас».
