Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Potem je odgovoril Cofár Naámčan in rekel:
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
»Mar ne bo množica besed odgovorjena? Mar naj bo mož, poln govora, opravičen?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Mar naj tvoje laži naredijo možem, da molčijo? In ko zasmehuješ, ali te noben človek ne bo osramotil?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Kajti rekel si: ›Moj nauk je čist in jaz sem čist v tvojih očeh.‹
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Toda oh, da bi Bog spregovoril in zoper tebe odprl svoje ustnice
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
in da bi ti pokazal skrivnosti modrosti, da so dvojne temu kar je! Vedi torej, da Bog od tebe terja manj, kakor zasluži tvoja krivičnost.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Mar lahko z iskanjem najdeš Boga? Mar lahko do popolnosti spoznaš Vsemogočnega?
To je tako visoko kakor nebo. Kaj lahko storiš? Globlje kakor pekel. Kaj lahko spoznaš? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
Njegova mera je daljša kakor zemlja in širša kakor morje.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
Če odseka in zapre, ali zbere skupaj, kdo ga potem lahko ovira?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Kajti pozna praznoglave ljudi. Tudi zlobnost vidi. Mar ne bo potem tega preudaril?
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
Kajti praznoglav človek bi bil moder, čeprav bi bil človek rojen kakor žrebe divjega osla.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Če pripraviš svoje srce in svoje roke iztegneš k njemu,
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
če je krivičnost v tvoji roki, jo odloži daleč proč in naj zlobnost ne prebiva v tvojih šotorih.
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
Kajti potem boš povzdignil svoj obraz brez madeža. Da, neomajen boš in se ne boš bal,
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
ker boš pozabil svojo bedo in se je boš spominjal kakor vode, ki tečejo mimo,
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
in tvoja starost bo jasnejša kakor opoldan; svetil boš naprej, ti boš kakor jutro.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
Ti boš varen, ker je upanje. Da, kopal boš okoli sebe in svoj počitek si boš vzel v varnosti.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Tudi ulegel se boš in nihče te ne bo strašil. Da, mnogi te bodo obžalovali.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Toda oči zlobnih bodo odpovedale in ne bodo pobegnili in njihovo upanje bo kakor izročitev duha.«
