Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
И отвечал Софар Наамитянин и сказал:
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
разве на множество слов нельзя дать ответа, и разве человек многоречивый прав?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Пустословие твое заставит ли молчать мужей, чтобы ты глумился, и некому было постыдить тебя?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Ты сказал: суждение мое верно, и чист я в очах Твоих.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Но если бы Бог возглаголал и отверз уста Свои к тебе
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
и открыл тебе тайны премудрости, что тебе вдвое больше следовало бы понести! Итак знай, что Бог для тебя некоторые из беззаконий твоих предал забвению.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Можешь ли ты исследованием найти Бога? Можешь ли совершенно постигнуть Вседержителя?
Он превыше небес, - что можешь сделать? глубже преисподней, - что можешь узнать? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
Длиннее земли мера Его и шире моря.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
Если Он пройдет и заключит кого в оковы и представит на суд, то кто отклонит Его?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Ибо Он знает людей лживых и видит беззаконие, и оставит ли его без внимания?
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
Но пустой человек мудрствует, хотя человек рождается подобно дикому осленку.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Если ты управишь сердце твое и прострешь к Нему руки твои,
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
и если есть порок в руке твоей, а ты удалишь его и не дашь беззаконию обитать в шатрах твоих,
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
то поднимешь незапятнанное лице твое и будешь тверд и не будешь бояться.
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Тогда забудешь горе: как о воде протекшей, будешь вспоминать о нем.
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
И яснее полдня пойдет жизнь твоя; просветлеешь, как утро.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
И будешь спокоен, ибо есть надежда; ты огражден, и можешь спать безопасно.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Будешь лежать, и не будет устрашающего, и многие будут заискивать у тебя.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
А глаза беззаконных истают, и убежище пропадет у них, и надежда их исчезнет.
