Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Então respondeu Sofar, o naamathita, e disse
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
Porventura não se dará resposta à multidão de palavras? E o homem falador será justificado?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
As tuas mentiras se hão de calar os homens? E zombarás tu sem que ninguém te envergonhe?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Pois tu disseste: A minha doutrina é pura, e limpo sou aos teus olhos.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Mas, na verdade, oxalá que Deus falasse e abrisse os seus lábios contra ti!
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
E te fizesse saber os segredos da sabedoria, que ela é multíplice em eficácia; pelo que sabe que Deus exige de ti menos do que merece a tua iniquidade.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Porventura alcançarás os caminhos de Deus? ou chegarás à perfeição do Todo-poderoso?
Como as alturas dos céus é a sua sabedoria; que poderás tu fazer? mais profunda do que o inferno, que poderás tu saber? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
Mais comprida é a sua medida do que a terra: e mais larga do que o mar.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
Se ele destruir, e encerrar, ou se recolher, quem o fará tornar para traz?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Porque ele conhece aos homens vãos, e vê o vício; e não o terá em consideração?
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
Mas o homem vão é falto de entendimento; sim, o homem nasce como a cria do jumento montez.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Se tu preparaste o teu coração, e estendeste as tuas mãos para ele!
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
Se há iniquidade na tua mão, lança-a para longe de ti e não deixes habitar a injustiça nas tuas tendas.
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
Porque então o teu rosto levantarás sem mácula: e estarás firme, e não temerás.
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Porque te esquecerás dos trabalhos, e te lembrarás deles como das águas que já passaram
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
E a tua vida mais clara se levantará do que o meio dia; ainda que seja trevas, será como a manhã.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
E terás confiança; porque haverá esperança; e buscarás e repousarás seguro.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
E deitar-te-ás, e ninguém te espantará; muitos suplicarão o teu rosto.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Porém os olhos dos ímpios desfalecerão, e perecerá o seu refúgio: e a sua esperança será o expirar da alma
