Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Tsophar de Naama prit la parole et dit:
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
Cette multitude de paroles ne trouvera-t-elle point de réponse, Et suffira-t-il d’être un discoureur pour avoir raison?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Tes vains propos feront-ils taire les gens? Te moqueras-tu, sans que personne te confonde?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Tu dis: Ma manière de voir est juste, Et je suis pur à tes yeux.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Oh! Si Dieu voulait parler, S’il ouvrait les lèvres pour te répondre,
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
Et s’il te révélait les secrets de sa sagesse, De son immense sagesse, Tu verrais alors qu’il ne te traite pas selon ton iniquité.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Prétends-tu sonder les pensées de Dieu, Parvenir à la connaissance parfaite du Tout-Puissant?
Elle est aussi haute que les cieux: que feras-tu? Plus profonde que le séjour des morts: que sauras-tu? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
La mesure en est plus longue que la terre, Elle est plus large que la mer.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
S’il passe, s’il saisit, S’il traîne à son tribunal, qui s’y opposera?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Car il connaît les vicieux, Il voit facilement les coupables.
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
L’homme, au contraire, a l’intelligence d’un fou, Il est né comme le petit d’un âne sauvage.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Pour toi, dirige ton cœur vers Dieu, Étends vers lui tes mains,
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
Éloigne-toi de l’iniquité, Et ne laisse pas habiter l’injustice sous ta tente.
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
Alors tu lèveras ton front sans tache, Tu seras ferme et sans crainte;
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Tu oublieras tes souffrances, Tu t’en souviendras comme des eaux écoulées.
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
Tes jours auront plus d’éclat que le soleil à son midi, Tes ténèbres seront comme la lumière du matin,
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
Tu seras plein de confiance, et ton attente ne sera plus vaine; Tu regarderas autour de toi, et tu reposeras en sûreté.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Tu te coucheras sans que personne ne te trouble, Et plusieurs caresseront ton visage.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Mais les yeux des méchants seront consumés; Pour eux point de refuge; La mort, voilà leur espérance!
