Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Then answered Zophar the Naamathite, and said,
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
Should not the multitude of words be answered? and should a man full of talk be justified?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Should thy lies make men hold their peace? and when thou mockest, shall no man make thee ashamed?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
For thou hast said, My doctrine is pure, and I am clean in thy eyes.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
But O that God would speak, and open his lips against thee;
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
And that he would show thee the secrets of wisdom, that they are double to that which is! Know therefore that God exacteth of thee less than thy iniquity deserveth.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Canst thou by searching find out God? canst thou find out the Almighty to perfection?
It is as high as heaven; what canst thou do? deeper than hell; what canst thou know? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
The measure of it is longer than the earth, and broader than the sea.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
If he shall cut off, and shut up, or gather together, then who can hinder him?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
For he knoweth vain men: he seeth wickedness also; will he not then consider it?
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
For vain man would be wise, though man is born like a wild donkey’s colt.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
If thou preparest thy heart, and stretchest out thy hands toward him;
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
If iniquity is in thy hand, put it far away, and let not wickedness dwell in thy tents.
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
For then shalt thou lift up thy face without spot; yea, thou shalt be steadfast, and shalt not fear:
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Because thou shalt forget thy misery, and remember it as waters that pass away:
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
And thy age shall be clearer than the noonday; thou shalt shine forth, thou shalt be as the morning.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
And thou shalt be secure, because there is hope; yea, thou shalt dig about thee, and thou shalt take thy rest in safety.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Also thou shalt lie down, and none shall make thee afraid; yea, many shall make suit to thee.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
But the eyes of the wicked shall fail, and they shall not escape, and their hope shall be as the giving up of the ghost.
