Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
And Zophar the Naamathite answered and said,
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
Should not the multitude of words be answered? and should a man of much talk be justified?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Should thy fictions make men hold their peace? and shouldest thou mock, and no one make [thee] ashamed?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
For thou sayest, My doctrine is pure, and I am clean in thine eyes.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
But oh that God would speak, and open his lips against thee;
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
And that he would shew thee the secrets of wisdom, how that they are the double of what is realised; and know that God passeth by [much] of thine iniquity!
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Canst thou by searching find out God? canst thou find out the Almighty to perfection?
[It is as] the heights of heaven; what wilt thou do? deeper than Sheol; what canst thou know? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
The measure thereof is longer than the earth, and broader than the sea.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
If he pass by, and shut up, and call to judgment, who can hinder him?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
For he knoweth vain men, and seeth wickedness when [man] doth not consider it;
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
Yet a senseless man will make bold, though man be born [like] the foal of a wild ass.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
If thou prepare thy heart and stretch out thy hands toward him,
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
If thou put far away the iniquity which is in thy hand, and let not wrong dwell in thy tents;
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
Surely then shalt thou lift up thy face without spot, and thou shalt be stedfast and shalt not fear:
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
For thou shalt forget misery; as waters that are passed away shalt thou remember it;
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
And life shall arise brighter than noonday; though thou be enshrouded in darkness, thou shalt be as the morning,
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
And thou shalt have confidence, because there shall be hope; and having searched about [thee], thou shalt take rest in safety.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Yea, thou shalt lie down, and none shall make thee afraid; and many shall seek thy favour.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
But the eyes of the wicked shall fail, and [all] refuge shall vanish from them, and their hope [shall be] the breathing out of life.
