Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Toen antwoordde Zofar, de Naamathiet, en zeide:
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
Zou de veelheid der woorden niet beantwoord worden, en zou een klapachtig man recht hebben?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Zouden uw leugenen de lieden doen zwijgen, en zoudt gij spotten, en niemand u beschamen?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Want gij hebt gezegd: Mijn leer is zuiver, en ik ben rein in uw ogen.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Maar gewisselijk, och, of God sprak, en Zijn lippen tegen u opende;
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
En u bekend maakte de verborgenheden der wijsheid, omdat zij dubbel zijn in wezen! Daarom weet, dat God voor u vergeet van uw ongerechtigheid.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Zult gij de onderzoeking Gods vinden? Zult gij tot de volmaaktheid toe den Almachtige vinden?
Zij is als de hoogten der hemelen, wat kunt gij doen? Dieper dan de hel, wat kunt gij weten? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
Langer dan de aarde is haar maat, en breder dan de zee.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
Indien Hij voorbijgaat, opdat Hij overlevere of vergadere, wie zal dan Hem afkeren?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Want Hij kent de ijdele lieden, en Hij ziet de ondeugd; zou Hij dan niet aanmerken?
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
Dan zal een verstandeloos man kloekzinnig worden; hoewel de mens als het veulen eens woudezels geboren is.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Indien gij uw hart bereid hebt, zo breid uw handen tot Hem uit.
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
Indien er ondeugd in uw hand is, doe die verre weg; en laat het onrecht in uw tenten niet wonen.
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
Want dan zult gij uw aangezicht opheffen uit de gebreken, en zult vast wezen, en niet vrezen.
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Want gij zult de moeite vergeten, en harer gedenken als der wateren, die voorbijgegaan zijn.
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
Ja, uw tijd zal klaarder dan de middag oprijzen; gij zult uitvliegen, als de morgenstond zult gij zijn.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
En gij zult vertrouwen, omdat er verwachting zal zijn; en gij zult graven, gerustelijk zult gij slapen;
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
En gij zult nederliggen, en niemand zal u verschrikken; en velen zullen uw aangezicht smeken.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Maar de ogen der goddelozen zullen bezwijken, en de toevlucht zal van hen vergaan; en hun verwachting zal zijn de uitblazing der ziel.
