Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Naamathi Zophar loh a doo tih,
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
“Ol cungkuem te a doo moenih a? Hlang he a hmuilai ngawn tah tang dae ta.
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Na olsai te hlang loh ngam vetih na tamdaeng vaengah a hmaithae mahpawt nim?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Te vaengah, “Ka rhingtuknah he cil tih na mikhmuh ah a caih la ka om,” na ti.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Nang taengah aka thui la Pathen loh unim dawk a paek tih a hmuilai ong koinih.
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
Lungming cueihnah he rhaepnit a lo dongah cueihnah olhuep te nang taengah a thui pawn ko. Namah kathaesainah lamloh Pathen loh nang n'hnilh te ming.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Pathen kah khenah na hmuh tih Tlungthang kah a khuetnah hil na hmuh a?
Vaan la a sang te metlam na saii eh? Saelkhui lakah a dung te metlam na ming eh? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
A himbaidok loh diklai lakah a puet tih tuitunli lakah dangka ngai.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
A hil tih a tlaeng tih a tingtun sak phoeiah tah ulong anih a mael sak.
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Amah loh a poeyoek hlang rhoek khaw a ming ngawn dae boethae a hmuh vaengah yakming pawh.
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
Tedae tuihong hlang loh hloih koinih kohong marhang neh laak te hlang la a sak khaming.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Na lungbuei na cikngae tih a taengla na kut na phuel koinih,
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
Na kut dongkah boethae te na lakhla tak tih na dap ah dumlai na khueh pawt atah,
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
A lolhmaih kolla na maelhmai na ludoeng van bitni. Na om vaengah khaw tluektluek na long vetih na rhih om mahpawh.
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Nang ham tah thakthaenah te na hnilh vetih tui aka long voelh bangla na poek bitni.
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
Na khosak khaw khothun lakah sae vetih, a hmuep khaw mincang bangla om ni.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
Ngaiuepnah a om dongah na pangtung vetih ngaikhuek la na too phoeiah na yalh bitni.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Na kol vaengah na lakueng neh na maelhmai muep thae voel mahpawh.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Tedae halang kah mik tah kha vetih thuhaelnah khaw amih lamloh bing ni, a ngaiuepnah khaw hinglu polpainah la om ni,” a ti nah.
