Књига о Јову 10
1 Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
Mon âme est lasse de la vie; je donnerai libre cours à ma plainte, je parlerai dans l'amertume de mon cœur.
2 Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
Je dis à Dieu: Ne me condamne point; apprends-moi sur quoi tu me prends à partie.
3 Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
Trouves-tu du plaisir à opprimer, à repousser l'œuvre de tes mains, à faire luire ta faveur sur le conseil des méchants?
4 Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
As-tu des yeux de chair, ou bien vois-tu comme voient les hommes?
5 Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
Tes jours sont-ils comme les jours de l'homme, ou bien tes années comme les années d'un mortel,
6 Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
pour que tu recherches mon iniquité, pour que tu poursuives mon péché,
7 Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
quand tu sais que je ne suis pas coupable, et que nul ne peut me délivrer de ta main?
8 Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
Tes mains m'ont formé et façonné, tout entier, et tu voudrais me détruire!
9 Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
Souviens-toi que tu m'as pétri comme l'argile: et tu me ramènerais à la poussière!
10 Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
Ne m'as-tu pas coulé comme le lait, et coagulé comme le fromage?
11 Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
Tu m'as revêtu de peau et de chair, tu m'as tissé d'os et de nerfs.
12 Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
Avec la vie, tu m'as accordé ta faveur, et ta providence a gardé mon âme.
13 И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
Et pourtant, voilà ce que tu cachais dans ton cœur: Je vois bien ce que tu méditais.
14 Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
Si je pèche, tu m'observes, tu ne me pardonnes pas mon iniquité.
15 Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
Suis-je coupable, malheur à moi! Suis-je innocent, je n'ose lever la tête, rassasié de honte, et voyant ma misère.
16 И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
Si je me relève, tu me poursuis comme un lion, tu recommences à me tourmenter étrangement,
17 Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
tu m'opposes de nouveaux témoins; tu redoubles de fureur contre moi, des troupes de rechange viennent m'assaillir.
18 Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
Pourquoi m'as-tu tiré du sein de ma mère? Je serais mort, et aucun œil ne m'aurait vu.
19 Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
Je serais comme si je n'eusse jamais été, du sein maternel j'aurais été porté au sépulcre.
20 Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
Mes jours ne sont-ils pas bien courts? Qu'il me laisse! Qu'il se retire et que je respire un instant,
21 Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
avant que je m'en aille, pour ne plus revenir, dans la région des ténèbres et de l'ombre de la mort,
22 У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
morne et sombre région, où règnent l'ombre de la mort et le chaos, où la clarté est pareille aux ténèbres.
