Књига о Јову 10
1 Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
My soule is cut off though I liue: I wil leaue my complaint vpon my selfe, and wil speake in the bitternesse of my soule.
2 Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
I will say vnto God, Condemne mee not: shew me, wherefore thou contendest with mee.
3 Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
Thinkest thou it good to oppresse me, and to cast off the labour of thine handes, and to fauour the counsel of the wicked?
4 Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
Hast thou carnall eyes? or doest thou see as man seeth?
5 Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
Are thy dayes as mans dayes? or thy yeres, as the time of man,
6 Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
That thou inquirest of mine iniquitie, and searchest out my sinne?
7 Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
Thou knowest that I can not do wickedly: for none can deliuer me out of thine hand.
8 Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
Thine handes haue made me, and fashioned mee wholy rounde about, and wilt thou destroy me?
9 Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
Remember, I pray thee, that thou hast made me as the clay, and wilt thou bring me into dust againe?
10 Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
Hast thou not powred me out as milke? and turned me to cruds like cheese?
11 Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
Thou hast clothed me with skin and flesh, and ioyned me together with bones and sinewes.
12 Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
Thou hast giuen me life, and grace: and thy visitation hath preserued my spirit.
13 И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
Though thou hast hid these things in thine heart, yet I knowe that it is so with thee.
14 Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
If I haue sinned, then thou wilt streightly looke vnto me, and wilt not holde mee giltlesse of mine iniquitie.
15 Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
If I haue done wickedly, wo vnto me: if I haue done righteously, I will not lift vp mine head, being full of confusion, because I see mine affliction.
16 И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
But let it increase: hunt thou me as a lyon: returne and shew thy selfe marueilous vpon me.
17 Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
Thou renuest thy plagues against me, and thou increasest thy wrath against me: changes and armies of sorowes are against me.
18 Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
Wherfore then hast thou brought me out of the wombe? Oh that I had perished, and that none eye had seene me!
19 Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
And that I were as I had not bene, but brought from the wombe to the graue!
20 Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
Are not my dayes fewe? let him cease, and leaue off from me, that I may take a litle comfort,
21 Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
Before I goe and shall not returne, euen to the land of darkenesse and shadow of death:
22 У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
Into a land, I say, darke as darknes it selfe, and into the shadow of death, where is none order, but the light is there as darkenesse.
