Књига о Јову 10
1 Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
Kad mi je duši život omrznuo, nek' mi tužaljka poteče slobodno, zborit ću u gorčini duše svoje.
2 Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
Reću ću Bogu: Nemoj me osudit! Kaži mi zašto se na me obaraš.
3 Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
TÓa što od toga imaš da me tlačiš, da djelo ruku svojih zabacuješ, da pomažeš namjerama opakih?
4 Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
Jesu li u tebe oči tjelesne? Zar ti vidiš kao što čovjek vidi?
5 Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
Zar su ti dani k'o dani smrtnika a kao ljudski vijek tvoje godine?
6 Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
Zbog čega krivnju moju istražuješ i grijehe moje hoćeš razotkriti,
7 Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
kad znadeš dobro da sam nedužan, da ruci tvojoj izmaknut ne mogu?
8 Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
Tvoje me ruke sazdaše, stvoriše, zašto da me sada opet raščiniš!
9 Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
Sjeti se, k'o glinu si me sazdao i u prah ćeš me ponovo vratiti.
10 Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
Nisi li mene k'o mlijeko ulio i učinio da se k'o sir zgrušam?
11 Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
Kožom si me i mesom odjenuo, kostima si me spleo i žilama.
12 Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
S milošću si mi život darovao, brižljivo si nad mojim bdio dahom.
13 И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
Al' u svom srcu ovo si sakrio, znam da je tvoja to bila namjera:
14 Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
da paziš budno hoću li zgriješiti i da mi grijeh ne prođe nekažnjeno.
15 Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
Ako sam grešan, onda teško meni, ako li sam prav, glavu ne smijem dići - shrvan sramotom, nesrećom napojen!
16 И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
Ispravim li se, k'o lav me nagoniš, snagu svoju okušavaš na meni,
17 Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
optužbe nove na mene podižeš, jarošću većom na mene usplamtiš i sa svježim se četama obaraš.
18 Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
Iz utrobe što si me izvukao? O, što ne umrijeh: vidjeli me ne bi,
19 Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
bio bih k'o da me ni bilo nije, iz utrobe u grob bi me stavili.
20 Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
Mog su života dani tako kratki! Pusti me da se još malo veselim
21 Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
prije nego ću na put bez povratka, u zemlju tame, zemlju sjene smrtne,
22 У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
u zemlju tmine guste i meteža, gdje je svjetlost slična noći najcrnjoj.”
