Књига о Јову 1
1 Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла.
«Uz» degǝn yurtta, Ayup isimlik bir adǝm yaxiƣanidi. Bu adǝm bolsa ⱪusursiz, durus, Hudadin ⱪorⱪidiƣan, yamanliⱪtin ɵzini yiraⱪ tutidiƣan adǝm idi.
2 И роди му се седам синова и три кћери.
Uningdin yǝttǝ oƣul wǝ üq ⱪiz tuƣuldi.
3 И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку.
Uning yǝttǝ ming ⱪoy, üq ming tɵgǝ, bǝx yüz jüp kala, bǝx yüz mada exǝk ⱪatarliⱪ mal-mülki bar idi. Uning malayliri bǝk kɵp idi; u xǝrⱪliⱪlǝr iqidǝ ⱨǝmmidin uluƣ idi.
4 И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима.
Uning oƣulliri nɵwǝt boyiqǝ bekitkǝn kündǝ ɵz ɵyidǝ baxⱪilar üqün dastihan selip ziyapǝt ⱪilatti. Bu künlǝrdǝ ular adǝm ǝwǝtip üq singlisini ular bilǝn billǝ tamaⱪlinixⱪa qaⱪiritatti.
5 И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.
Ularning xu ziyapǝt künliri ayaƣlixi bilǝn Ayup adǝm ǝwǝtip ularni Huda aldida paklinixⱪa orunlaxturatti. U tang sǝⱨǝrdǝ ornidin turup ularning saniƣa asasǝn kɵydürmǝ ⱪurbanliⱪlarni ⱪilatti. Qünki Ayup: «Balilirim gunaⱨ ⱪilip ⱪoyup, kɵnglidǝ Hudaƣa biⱨɵrmǝtlik ⱪilip ⱪoyamdikin» dǝp oylaytti. Ayup ⱨǝrdaim ǝnǝ xundaⱪ ⱪilip turatti.
6 А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона.
Bir küni, Hudaning oƣulliri Pǝrwǝrdigarning ⱨuzuriƣa ⱨazir boldi. Xǝytanmu ularning arisiƣa kiriwaldi.
7 И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.
Pǝrwǝrdigar Xǝytandin: — Nǝdin kǝlding? — dǝp soridi. Xǝytan Pǝrwǝrdigarƣa jawabǝn: — Yǝr yüzini kezip paylap, uyaⱪ-buyaⱪlarni aylinip qɵrgilǝp kǝldim, dedi.
8 И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла.
Pǝrwǝrdigar uningƣa: — Mening ⱪulum Ayupⱪa diⱪⱪǝt ⱪilƣansǝn? Yǝr yüzidǝ uningdǝk mukǝmmǝl, durus, Hudadin ⱪorⱪidiƣan ⱨǝm yamanliⱪtin yiraⱪ turidiƣan adǝm yoⱪ, — dedi.
9 А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога?
Xǝytan Pǝrwǝrdigarƣa jawabǝn: — Ayup Hudadin bikardin bikar ⱪorⱪmiƣandu?
10 Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи.
Ɵzüng uning ɵzi, ailisidikiliri ⱨǝm uning ⱨǝmmǝ nǝrsisining ǝtrapiƣa ⱪaxa ⱪoyƣan ǝmǝsmu? Sǝn uning ⱪoliƣa bǝrikǝt ata ⱪilding, xuning bilǝn uning tǝǝlluⱪati tǝrǝp-tǝrǝptin güllinip awumaⱪta.
11 Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.
Əgǝr Sǝn ⱪolungni sozup, uning ⱨǝmmǝ nǝrsilirigǝ tegip ⱪoysang, u Sǝndin yüz ɵrüp, Seni tillimisa [Xǝytan bolmay ketǝy]! — dedi.
12 А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.
Pǝrwǝrdigar Xǝytanƣa: — Mana, uning ⱨǝmmǝ nǝrsisini sening ⱪolungƣa tutⱪuzdum! Biraⱪ uning ɵzigǝ tǝgküqi bolma! — dedi. Xundaⱪ ⱪilip Xǝytan Pǝrwǝrdigarning ⱨuzuridin qiⱪip kǝtti.
13 А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег,
Bir küni, Ayupning oƣul-ⱪizliri qong akisining ɵyidǝ tamaⱪ yǝp, xarab iqip olturatti.
14 Дође гласник Јову и рече: Волови ораху и магарице пасаху покрај њих,
Bir hǝwǝrqi Ayupning yeniƣa kelip uningƣa: — Kalilar bilǝn yǝr ⱨǝydǝwatattuⱪ, exǝklǝr ǝtrapta otlawatatti;
15 А Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.
Xebaliⱪlar ⱨujum ⱪilip kala-exǝklǝrni bulap kǝtti. Ixlǝwatⱪan yaxlarni ⱪiliqlap ɵltüriwǝtti. Yalƣuz mǝnla ⱪutulup ⱪelip, siligǝ hǝwǝr yǝtküzüxkǝ nesip boldi, — dedi.
16 Док овај још говораше, дође други и рече: Огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождре их; и само ја један утекох да ти јавим.
Bu adǝmning gepi tehi tügimǝy turupla, yǝnǝ birsi yügürüp kelip Ayupⱪa: — Asmandin Hudaning oti qüxüp ⱪoylar wǝ ixlǝwatⱪan yaxlarni kɵydüriwǝtti; yalƣuz mǝnla ⱪutulup ⱪaldim, siligǝ hǝwǝr yǝtküzüxkǝ nesip boldum, — dedi.
17 Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.
Bu adǝmning gepi tehi tügimǝy turupla, yǝnǝ birsi yügürüp kelip Ayupⱪa: — Kaldiylǝr üq tǝrǝptin ⱨujum ⱪilip tɵgilǝrni bulap elip kǝtti, ixlǝwatⱪan yaxlarni ⱪiliqlap ɵltürüwǝtti; yalƣuz mǝnla ⱪutulup ⱪaldim, siligǝ hǝwǝr yǝtküzüxkǝ nesip boldum, — dedi.
18 Докле овај још говораше, дође други и рече: Синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег;
Bu adǝmning gepi tehi tügimǝy turupla, yǝnǝ birsi yügürüp kelip Ayupⱪa: — Oƣulliri wǝ ⱪizliri qong akisining ɵyidǝ tamaⱪ yǝp, xarab iqip olturƣinida,
19 А то ветар велик дође испреко пустиње и удари у четири угла од куће, те паде на децу и погибоше; и само ја један утекох да ти јавим.
tuyuⱪsiz, qɵldin ⱪattiⱪ bir boran qiⱪip ɵyning tɵt bulungini ⱪattiⱪ soⱪup, ɵy ƣulap qüxüp yaxlarni ɵltürüwǝtti; yalƣuz mǝnla ⱪutulup ⱪaldim, siligǝ hǝwǝr yǝtküzüxkǝ nesip boldum, — dedi.
20 Тада уста Јов и раздре плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се,
Ayup bolsa buni anglap ornidin dǝs turup, tonini yirtip, qeqini qüxüriwetip, ɵzini yǝrgǝ taxlap Hudaƣa ibadǝt ⱪildi: —
21 И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње.
Mǝn apamning ⱪorsiⱪidin yalingaq qüxkǝn, u yǝrgimu yalingaq ⱪaytimǝn; ⱨǝmmini Pǝrwǝrdigar [manga] bǝrgǝn, ǝmdi Pǝrwǝrdigar [mǝndin] elip kǝtti; Pǝrwǝrdigarning namiƣa tǝxǝkkür-mǝdⱨiyǝ ⱪayturulsun! — dedi.
22 Уза све то не сагреши Јов, нити рече безумља за Бога.
Bularning ⱨǝmmisidǝ Ayup gunaⱨ ⱪilmidi wǝ yaki Hudani ⱨeqⱪandaⱪ nalayiⱪliⱪ bilǝn ǝyiblimidi.
