Књига пророка Јеремије 8
1 У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудиних и кости кнезова његових и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника јерусалимских;
Xu qaƣda, — dǝydu Pǝrwǝrdigar, — ular Yǝⱨudaning padixaⱨlirining ustihanlirini, ularning ǝmirlirining ustihanlirini, kaⱨinlarning ustihanlirini, pǝyƣǝmbǝrlǝrning ustihanlirini wǝ Yerusalemda turƣanlarning ustihanlirini gɵrliridin elip qiⱪiridu;
2 И разметнуће се према сунцу и месецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.
xundaⱪ ⱪilip ular bularni ⱪuyax, ay wǝ asmanlardiki barliⱪ jisimlar astida yayidu; qünki ular bularni sɵygǝn, bularning ⱪulluⱪida bolƣan, bularƣa ǝgǝxkǝn, bularni izdigǝn, bularƣa qoⱪunƣan; ularning jǝsǝtliri bir yǝrgǝ ⱨeq yiƣilmaydu, ⱨeq kɵmülmǝydu; ular zemin yüzidǝ oƣut bolup yatidu.
3 И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама.
Mǝn bulardin ⱪalƣanlirini ⱨǝydigǝn jaylarda, bu rǝzil jǝmǝttin barliⱪ tirik ⱪalƣanlar ⱨayatning orniƣa mamatni tallaydu, — dǝydu samawi ⱪoxunlarning Sǝrdari bolƣan Pǝrwǝrdigar.
4 Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се?
Əmdi sǝn ularƣa mundaⱪ degin: Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: — Adǝmlǝr yiⱪilsa ⱪaytidin turmamdu? Birsi yoldin qiⱪip kǝtsǝ ⱪaytip kǝlmǝmdu?
5 Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате.
Nemixⱪa Yerusalemdiki bu hǝlⱪ ⱨǝmixǝ yoldin qiⱪix bilǝnla yenimdin yiraⱪlap ketidu? Ular aldamqiliⱪni qing tutidu, yenimƣa ⱪaytip kelixni rǝt ⱪilidu.
6 Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: Шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.
Mǝn kɵngül ⱪoyup anglidim; lekin ular durusluⱪni sɵzlimǝydu; ularning rǝzillikliridin: «Mǝn zadi nemilǝrni ⱪilip ⱪoydum?!» dǝp towa ⱪilidiƣan ⱨeqkim yoⱪ; at jǝnggǝ burulup etilƣandǝk ⱨǝrbirsi ɵz yoliƣa burulup etilidu.
7 И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна суд Господњи.
Ⱨǝtta asmandiki lǝylǝkmu ɵzigǝ bekitilgǝn waⱪtilirini bilidu; pahtǝk, ⱪarliƣaq wǝ turnilarmu kɵqüp kelidiƣan waⱪtilirini esidǝ tutidu; lekim Mening hǝlⱪim Mǝn Pǝrwǝrdigarning ularƣa bekitkǝnlirimni ⱨeq bilmǝydu.
8 Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.
Silǝr ⱪandaⱪmu: «Biz danadurmiz, Pǝrwǝrdigarning Tǝwrat-ⱪanuni bizdǝ bardur!» dǝysilǝr? Mana, bǝrⱨǝⱪ, ɵlima-kɵqürgüqilǝrning yalƣanqi ⱪǝlimi uni burmiliƣan.
9 Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост?
Danixmǝnlǝr hijil bolidu, ular yǝrgǝ ⱪarap ⱪaldi; mana, ular Pǝrwǝrdigarning sɵzini qǝtkǝ ⱪaⱪⱪandin keyin, ularda zadi nemǝ danaliⱪ ⱪalidu?
10 Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наследити, јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.
Xunga Mǝn ularning ayallirini baxⱪilarƣa, ularning etizlirini yengi igilirigǝ tapxurup berimǝn; qünki ǝng kiqikidin qongiƣiqǝ ularning ⱨǝmmisi aqkɵzlükkǝ berilgǝn; pǝyƣǝmbǝrdin kaⱨinƣiqǝ ⱨǝmmisi sahta ix kɵridu.
11 Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема.
Ular: «Aman-esǝnlik! Aman-esǝnlik!» dǝp hǝlⱪimning ⱪizining yarisini susluⱪ bilǝn ⱪol uqida qala tengip ⱪoydi. Lekin aman-esǝnlik yoⱪtur!
12 Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
Ular yirginqlik ixlarni sadir ⱪilƣinidin hijil boldimu? — Yaⱪ, ular ⱨeq hijil bolmidi, ⱨǝtta ⱪizirixnimu ular ⱨeq bilmǝydu. Xunga ular yiⱪilip ɵlgǝnlǝr iqidǝ yiⱪilip ɵlidu; ularni jazalaxⱪa kǝlginimdǝ ular putlixip ketidu, — dǝydu Pǝrwǝrdigar.
13 Сасвим ћу их истребити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и шта сам им дао узеће им се.
Mǝn ularning ⱨosulini elip taxlaymǝn, — dǝydu Pǝrwǝrdigar; üzüm telida üzümlǝr, ǝnjür dǝrihidǝ ǝnjürlǝr ⱨeq ⱪalmidi; yopurmaⱪliri solixip kǝtti; Mǝn ularƣa nemǝ beƣixliƣan bolsam, ǝmdi xular ulardin ɵtküzüwelinidu.
14 Што стојимо? Скупите се и уђимо у тврде градове, и онде ћутимо; јер нас је Господ Бог наш ућуткао напојивши нас жучи, јер згрешисмо Господу.
«Biz nemixⱪa muxu yǝrdǝ bikar olturuwerimiz? Yiƣilayli, mustǝⱨkǝm xǝⱨǝrlǝrgǝ kirip xu yǝrlǝrdǝ [kürǝx ⱪilip] tügixǝyli! Qünki Pǝrwǝrdigar Hudayimiz bizni tügǝxtürüp, bizgǝ ɵt süyini bǝrdi; qünki biz Pǝrwǝrdigar aldida gunaⱨ sadir ⱪilduⱪ.
15 Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.
Aman-tinqliⱪni ümid ⱪilip kütüp kǝlduⱪ, lekin ⱨeq yahxiliⱪ bolmidi; xipa waⱪtini küttuⱪ, lekin mana, wǝⱨimǝ basti!
16 Од Дана чу се фркање коња његових, од рзања пастуха његових сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што беше у њој, градове и који живљаху у њима.
Düxmǝn atlirining hartildaxliri Dan zeminidin tartip anglanmaⱪta; ayƣirlirining kixnǝxliri pütkül zeminni ⱪorⱪitip tǝwrǝtmǝktǝ. Ular zemin wǝ uningda turuwatⱪan ⱨǝmmini, xǝⱨǝrni wǝ uningda turuwatⱪanlarning ⱨǝmmisini yoⱪitixⱪa kelidu!».
17 Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.
— Mana, Mǝn aranglarƣa yilanlarni, yǝni ⱨeqkim seⱨirliyǝlmǝydiƣan zǝⱨǝrlik yilanlarni ǝwǝtimǝn, ular silǝrni qaⱪidu» — dǝydu Pǝrwǝrdigar.
18 Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.
[Mǝn]: «Mening dǝrd-ǝlimim dawaliƣusiz! Yürikim zǝyiplixip kǝtti!» — [dedim].
19 Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?
«Mana, hǝlⱪimning ⱪizining intayin yiraⱪ yurttin kɵtürülgǝn pǝryadining sadasi! [Ular] — «Pǝrwǝrdigar Zionda ǝmǝsmu? Zionning padixaⱨi u yǝrdǝ turmamdu?!» — [dǝydu]». «Nemixⱪa ǝmdi ular Meni oyma mǝbudliri bilǝn, ǝrzimǝs yat nǝrsilǝr bilǝn ƣǝzǝplǝndüridu?!»
20 Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо.
— «Orma waⱪti ɵtüp kǝtti, yaz tügidi, lekin biz bolsaⱪ yǝnila ⱪutⱪuzulmiduⱪ!»
21 Сатрвен сам што је кћи народа мог сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.
«Hǝlⱪimning ⱪizining sunuⱪ yarisi tüpǝylidin ɵzüm sunuⱪmǝn; matǝm tutimǝn; Dǝkkǝ-dükkǝ meni besiwaldi, —
22 Нема ли балсама у Галаду? Нема ли онде лекара? Зашто се дакле не исцели кћи народа мог?
Gileadta tutiya tepilmamdikǝn? U yǝrdǝ tewip yoⱪmikǝn? Nemixⱪa ǝmdi mening hǝlⱪimning ⱪiziƣa dawa tepilmaydu?!».
