Књига пророка Јеремије 8
1 У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудиних и кости кнезова његових и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника јерусалимских;
Hina Gode da eno amane sia: i, “Amo esoha, ilia da hina bagade, eagene ouligisu dunu, gobele salasu dunu, balofede dunu amola dunu eno musa: Yelusaleme ganodini esalu, amo ilia gasa ilia uli dogoiga sali amo hagamu.
2 И разметнуће се према сунцу и месецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.
Ilia gasa da bu mae uli dogole, be iga defele, osoboga afagogole dialebe ba: mu. Ilia da eso amola oubi amola gasumuni ilia midadi afagogole dialebe ba: mu. Bai amo dunu da eso amola oubi amola gasumuni amoma asigisu, amola ilima hawa: hamosu amola ilima adole ba: su amola nodone sia: ne gadosu.
3 И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама.
Amola amo wadela: i fi ilia dunu da mae bogole esalebe ba: sea, da fifi asi gala amoga Na da ili afagogoi, amo ganodini esalumu. Be ilia da baligili da: i dioiba: le, ilia da bogomusa: hanaiwane ba: mu. Na, Hina Gode Bagadedafa, da sia: i dagoi.”
4 Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се?
Hina Gode da nama Yuda fi ilima alofele sia: ma: ne sia: i, “Dunu da dafasea, e da bu wa: legadosala: ? E da bu wa: legadosa! Dunu da logo giadofasea, e da bu sinidigisala: ? Dafawane! E da bu sinidigisa!
5 Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате.
Amaiba: le, Na fi dunu! Dilia da abuliba: le Na yolesili, bu hame sinidigisala: ? Dilia da dilia loboga hamoi ‘gode’ gasawane gagulaligisa, be Nama bu sinidigimu higasa.
6 Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: Шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.
Na da dilia sia: noga: le nabasu. Be dilia da ogogoi. Dilia huluane da wadela: le hamoi, be dunu afae da gogosiabeba: le, hame sinidigisa. Dunu afae da ‘Na da adi wadela: i hamoi?’ hame adole ba: su. Dunu huluane afae afae da hi hanaiga, hosi da gegemusa: hehenasu defele, hehenasa.
7 И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна суд Господњи.
‘Sidoge’ sio da ea sinidigisu eso noga: le dawa: ‘Dafe’ amola diogonabu amola ‘dalasie’ sio huluane da ilia ga masunu eso noga: le dawa: Be Na fi dunu! Dilia da sema amoga Na da dili ouligimusa: dawa: , amo dilia hame dawa:
8 Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.
Dilia da habodane, dilia da asigi dawa: su bagade gala amola Na sema huluane noga: le dawa: , amane sia: sala: ? Ba: ma: i! Ogogosu sema dedesu dunu da Na sema amo afadenei dagoi.
9 Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост?
Dilia bagade asigi dawa: su dunu da gogosiasu lai dagoi. Ilia da ededenagia: i. Amola ilia da fedege agoane sani ganodini sa: i dagoi. Ilia da Na sia: yolesi dagoiba: le, hame dawa: su dunu agoai ba: sa.
10 Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наследити, јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.
Amaiba: le, Na da ilia soge amola ilia uda amo eno dunuma imunu. Dunu huluane, bagade amola fonobahadi, da muni ogogole lamusa: hanai gala. Balofede dunu amola gobele salasu dunu da dunu eno ilima ogogole muni laha.
11 Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема.
Na fi dunu da bagadewane fafa: ginisi dagoi. Be ouligisu dunu da amo fa: gi fonobahadidafa agoane ba: sa. ‘Hou huluane da defea!’ ilia da sia: sa. Be hou huluane da defea hame.
12 Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
Na fi dunu! Dilia da amo wadela: idafa hou hamobeba: le, gogosiabela: ? Hame mabu! Dilia da hamedafa gogosia: i. Dilia da gogosiane dialuma fili dasu hame dawa: Amaiba: le, dilia da eno dunu ilia dafasu defele dafamu. Na da dilima se iasea, dilia da wadela: lesili, hamedafa ba: mu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.
13 Сасвим ћу их истребити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и шта сам им дао узеће им се.
Dunu da ea ha: i manu faisia, gagadosa, amo defele Na da Na fi dunu gagadomusa: dawa: iou. Be ilia da waini efe fage hame gala, amola figi ifa fage hame gala, agoai ba: sa. Lubi huluane amola da bioi dagoi. Amaiba: le, ga fi dunu ilia soge lama: ne, Na da logo doasi dagoi.”
14 Што стојимо? Скупите се и уђимо у тврде градове, и онде ћутимо; јер нас је Господ Бог наш ућуткао напојивши нас жучи, јер згрешисмо Господу.
Gode Ea fi dunu da amane adole ba: sa, “Ninia abuliba: le udigili fi esalabala? Hadiga! Ninia da gasa bagade gagili moilai bai bagadega hobeale, amogai bogomu da defea. Ninia Hina Gode da nini bogoma: ne ilegei dagoi. Ninia da Ema wadela: le hamoiba: le, E da wadela: i medosu hano ninia da: gima: ne, ninima i dagoi.
15 Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.
Ninia da olofosu hou amola uhinisisu hou amo da misunu hanai galu. Be beda: su fawane doaga: i.
16 Од Дана чу се фркање коња његових, од рзања пастуха његових сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што беше у њој, градове и који живљаху у њима.
Ninia ha lai da Da: ne moilai bai bagade amo ganodini esalebe. Ninia da ilia hosi gogosu sia: naba. Ilia hosiga gona: bega: soge huluane da fofogosa. Ninia ha lai da ninia moilai amola liligi huluane amo ganodini diala amola ninia fi dunu huluane amo wadela: musa: misi dagoi.”
17 Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.
Hina Gode da amane sia: sa, “Dawa: ma: i! Na da wadela: i defo hano sania dilima asula ahoa. Ilia da dili gasomanu amola dilia da dawa: hou amoga ilia logo hedofamu hamedei ba: mu.”
18 Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.
Na da: i diosu da uhimu hame gala. Na da na dogoga oloi bagade.
19 Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?
Nabima! Soge huluane amo ganodini, na da na fi dunu dinanebe naba. Ilia da amane disa, “Hina Gode da Saione amo ganodini hame esalabala? Saione Hina Bagade da Ea moilai yolesili, hame esalabala?” Hina Gode, ilia Hina Bagadedafa, da ilima bu adole iaha, “Dilia da abuliba: le Na ougima: ne, dilia loboga hamoi ‘gode’ agoaila ilima nodone sia: ne gadobela: ? Amola dilia hamedei ogogosu ga fi ‘gode’ ilima begudubala: ?”
20 Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо.
Na fi dunu da amane disa, “Gia: i eso da asi dagoi, amola faisu eso da dagoi. Be ninia da hame gaga: i agoane ba: sa.”
21 Сатрвен сам што је кћи народа мог сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.
Na dogo da goudai dagoi. Bai na fi dunu da goudai dagoi. Na da dinana. Na da baligili da: i dioidafa.
22 Нема ли балсама у Галаду? Нема ли онде лекара? Зашто се дакле не исцели кћи народа мог?
Gilia: de soge ganodini da manoma hame ganabela: ? Gala! Manoma ouligisu dunu da hame esalabala? Esala! Amaiba: le, na fi dunu da abuliba: le uhinisisu hou hame ba: bela: ?
