Књига пророка Јеремије 5
1 Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.
Run ye to and fro through the streets of Jerusalem, and see now, and know, and seek in the broad places thereof, if ye can find a man, if there be any that doeth justly, that seeketh truth; and I will pardon her.
2 Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.
And though they say, As the LORD liveth; surely they swear falsely.
3 Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.
O LORD, do not thine eyes look upon truth? thou hast stricken them, but they were not grieved; thou hast consumed them, but they have refused to receive correction: they have made their faces harder than a rock; they have refused to return.
4 И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.
Then I said, Surely these are poor: they are foolish; for they know not the way of the LORD, nor the judgment of their God:
5 Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.
I will get me unto the great men, and will speak unto them; for they know the way of the LORD, and the judgment of their God. But these with one accord have broken the yoke, and burst the bands.
6 За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.
Wherefore a lion out of the forest shall slay them, a wolf of the evenings shall spoil them, a leopard shall watch over their cities, every one that goeth out thence shall be torn in pieces: because their transgressions are many, [and] their backslidings are increased.
7 Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.
How can I pardon thee? thy children have forsaken me, and sworn by them that are no gods: when I had fed them to the full, they committed adultery, and assembled themselves in troops at the harlots’ houses.
8 Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.
They were as fed horses in the morning: every one neighed after his neighbour’s wife.
9 За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
shall I not visit for these things? saith the LORD: and shall not my soul be avenged on such a nation as this?
10 Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.
Go ye up upon her walls, and destroy; but make not a full end: take away her branches: for they are not the LORD’S.
11 Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.
For the house of Israel and the house of Judah have dealt very treacherously against me, saith the LORD.
12 Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.
They have denied the LORD, and said, It is not he; neither shall evil come upon us; neither shall we see sword nor famine:
13 А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.
and the prophets shall become wind, and the word is not in them: thus shall it be done unto them.
14 Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.
Wherefore thus saith the LORD, the God of hosts, Because ye speak this word, behold, I will make my words in thy mouth fire, and this people wood, and it shall devour them.
15 Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;
Lo, I will bring a nation upon you from far, O house of Israel, saith the LORD: it is a mighty nation, it is an ancient nation, a nation whose language thou knowest not, neither understandest what they say.
16 Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.
Their quiver is an open sepulchre, they are all mighty men.
17 И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.
And they shall eat up thine harvest and thy bread, [which] thy sons and thy daughters should eat: they shall eat up thy flocks and thine herds: they shall eat up thy vines and thy fig trees: they shall beat down thy fenced cities, wherein thou trustest, with the sword.
18 Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.
But even in those days, saith the LORD, I will not make a full end with you.
19 Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.
And it shall come to pass, when ye shall say, Wherefore hath the LORD our God done all these things unto us? then shalt thou say unto them, Like as ye have forsaken me, and served strange gods in your land, so shall ye serve strangers in a land that is not yours.
20 Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:
Declare ye this in the house of Jacob, and publish it in Judah, saying,
21 Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.
Hear now this, O foolish people, and without understanding; which have eyes, and see not; which have ears, and hear not:
22 Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.
Fear ye not me? saith the LORD: will ye not tremble at my presence, which have placed the sand for the bound of the sea, by a perpetual decree, that it cannot pass it? and though the waves thereof toss themselves, yet can they not prevail; though they roar, yet can they not pass over it.
23 Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.
But this people hath a revolting and a rebellious heart; they are revolted and gone.
24 Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.
Neither say they in their heart, Let us now fear the LORD our God, that giveth rain, both the former and the latter, in its season; that reserveth unto us the appointed weeks of the harvest.
25 Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.
Your iniquities have turned away these things, and your sins have withholden good from you.
26 Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.
For among my people are found wicked men: they watch, as fowlers lie in wait; they set a trap, they catch men.
27 Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.
As a cage is full of birds, so are their houses full of deceit: therefore they are become great, and waxen rich.
28 Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.
They are waxen fat, they shine: yea, they overpass in deeds of wickedness: they plead not the cause, the cause of the fatherless, that they should prosper; and the right of the needy do they not judge.
29 Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
shall I not visit for these things? saith the LORD: shall not my soul be avenged on such a nation as this?
30 Чудо и страхота бива у земљи.
A wonderful and horrible thing is come to pass in the land;
31 Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?
the prophets prophesy falsely, and the priests bear rule by their means; and my people love to have it so: and what will ye do in the end thereof?
