Књига пророка Јеремије 42
1 По том дођоше све војводе и Јоанан, син Каријин и Језанија син Осајин, и сав народ, мало и велико.
眾部隊首領與卡勒亞的兒子約哈南和瑪阿色雅的兒子阿匝黎雅及，不分大小，
2 И рекоше Јеремији пророку: Пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу Богу свом, за сав овај остатак, јер нас је остало мало од многих, као што нас очи твоје виде,
前來對耶肋米亞先知說：「願你接受我們對你的請求，請你為我們全體遺民，轉求上主你的天主。我們原來人數眾多，如今只剩下你親眼見的這幾個人了。
3 Да би нам показао Господ Бог твој пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити.
惟願上主你的天主指示我們該走的路，和當行的事! 」
4 А Јеремија пророк рече им: Послушаћу; ево, помолићу се Господу Богу вашем по вашим речима, и шта вам одговори Господ казаћу вам, нећу вам затајити ни реч.
耶肋米亞先知答覆他們說：「我聽見了! 好，我願依照你們的話，祈求上主你們的天主；但凡上主答覆的話，我必全告訴你們，不對你們隱瞞什麼。」
5 А ово рекоше Јеремији: Господ нека нам је сведок, истинит и веран, да ћемо чинити све што ти Господ Бог твој заповеди за нас.
他們鑽覆耶肋米亞說：「願上主在我們中間作真實和忠信的見證，如果我們不依照上主你的天主叫你傳給我們的一切話去做。
6 Било добро или зло, послушаћемо реч Господа Бога свог ка коме те шаљемо, да би нам добро било кад послушамо глас Господа Бога свог.
或好或壞，我們願聽從上主我們天主的話，因為是我們派你去向他祈求；我們聽從了上主我們的天主的話，我們就必順利。」
7 А после десет дана дође реч Господња Јеремији;
十天以後，上主有話傳給了耶肋米亞，
8 Те сазва Јоанана, сина Каријиног и све војводе што беху с њим, и сав народ, мало и велико,
他便召集卡勒亞的兒子約哈南和隨從他的眾部隊首領以及全體人民，不分大小，
9 И рече им: Овако вели Господ Бог Израиљев, ка коме ме посласте да изнесем преда Њ молбу вашу:
對他們說：「你們派我去向他面陳你們的請求的上主，以色列的天主這樣說：
10 Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истребити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио.
如果你們決意住在這地方，我必建立你們，決不加以破壞；我必栽培你們，決不予以拔除，因為我已後悔給你們所降的災禍。
11 Не бојте се цара вавилонског, ког се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке.
你們不要害怕你們所害怕的巴比倫王；不要害怕他──上主的斷語──因為有我與你們同在，作你們的救援，從他的手中搶救你們。
12 И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу.
我必憐恤你們，也叫他憐恤你們，讓你們仍住在你們的國土內。
13 Ако ли кажете: Нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући глас Господа Бога свог
但是，如果你們不聽從上主你們的天主的話，說：我們不願住在這地方；
14 Говорећи: Не, него идемо у земљу мисирску, да не видимо рат и глас трубни не чујемо и не будемо гладни хлеба, и онде ћемо се населити,
或說：不，我們要去埃及地，在那裏再見不到戰爭，再聽不到號聲，再不缺乏食糧；我們要去住在那裏!
15 Онда чујте реч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и одете да се населите онде,
那麼，猶大的遺民! 請你們聽上主的話。萬軍的上主，以色列的天主這樣說：假使你們決意要往埃及去，在那裏寄居，
16 Онде ће вас у земљи мисирској стигнути мач ког се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас онде у Мисиру и онде ћете помрети.
你們害怕的刀劍，必在埃及地襲擊你們；你們憂慮的饑荒，必在埃及跟蹤你們，使你們死在那裏。
17 И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се онде населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ниједан их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих.
凡決意往埃及去，到那裏寄居的人，必要死於刀劍、饑荒和瘟疫，沒有一人能幸免，逃脫我給他們招來的災禍。
18 Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Као што се гнев мој и јарост моја изли на становнике јерусалимске, тако ће се излити гнев мој на вас, ако одете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видети овог места.
的確，萬軍的上主，以色列的天主這樣說：正如我對耶路撒冷居民曾發怒洩恨；同樣我要對去埃及的你們洩恨，叫你們遭受憎恨、厭惡、詛咒、侮辱，永不再見此地。」
19 Господ вам говори, останци Јудини! Не идите у Мисир. Знајте да вам ја сведочим данас.
「猶大的遺民! 這是上主對你們說的話：不要到埃及去。你們該清楚知道：我今天對你們作證，
20 Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу свом рекавши: Помоли се за нас Господу Богу нашем, и како каже Господ Бог наш, јави нам и учинићемо.
你們實在是自己欺騙自己；原是你們派我去求問上主你天主說：請你為我們轉求上主我們的天主，凡上主我們的天主說的，你要全告訴我們，我們必依照遵行。
21 А кад вам јавих данас, нећете да послушате глас Господа Бога свог нити ишта што ми заповеди за вас.
我今天告訴了你們，你們卻全不聽從上主你們的天主，打發我來告訴你們的話。
22 Знајте, дакле, да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на месту куда сте ради отићи да се станите.
現在，你們該知道：在你們要去寄居的地方，你們必死於刀劍、饑荒和瘟疫。」
