Књига пророка Јеремије 36
1 А четврте године Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, дође ова реч Јеремији од Господа говорећи:
Hagi Josaia nemofo Jehoiakimi'ma Juda vahe kinima manino egeno nampa 4ma hia kafufina, Ra Anumzamo'a amanage huno Jeremaiana asami'ne.
2 Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијиног, до данас;
Kagra mago avontafe eritenka, Israeli vahete'ene Juda vahete'enena maka kumatamimpima fore'ma hania knazanku'ma kasami'noa nanekea ana maka avontafepi krento. Hagi ana nanekema krentesanana, Josaia'ma kinima mani'nea knafima agafama hu'na nanekema kasami'noregati krenteme enka ama knare ehanatio.
3 Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свог злог пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов.
Hagi maka Juda vahe'mo'za zamazeri haviza hunaku'ma antahintahima nehua zamofo nanekema antahizaresina, kefo avu'ava zazmia atre'za zamagu'a rukrahe hazage'na, kumi zamia atre zmantoresine.
4 Тада Јеремија дозва Варуха, сина Ниријиног, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све речи Господње које му говори.
Hagi anante Jeremaia'a Neria nemofo Barukuna ke higeno egeno, mika nanekema Ra Anumzamo'ma asami'nea nanekea nesamigeno, Baruku'a mago avontafepi miko krente'ne.
5 Потом заповеди Јеремија Варуху говорећи: Мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.
Hagi ana hutegeno anante Jeremaia'a Barukuna amanage huno asami'ne, Nagra amafi kina hu'na mani'noanki'na Ra Anumzamofo mono nontega ovugahue.
6 Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, речи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свим Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;
E'ina hu'negu Ra Anumzamofo nanekema kasamugenka avontafepima krentana nanekea, ne'zama a'o hu'za nemaniza kna zupa Ra Anumzamofo mono nompi erinka vunka, ome hamprige'za maka mono nompima mani'nesaza Juda vahe'mo'za antahi vagareho. Ana nehuge'za Juda mopafima me'nea ranra kumatamimpinti'ma esaza vahe'mo'zanena antahigahaze.
7 Не би ли, молећи се, припали ка Господу и вратили се сваки са свог пута злог, јер је велик гнев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.
Hagi zamagra kefo avu'ava'ma nehaza zama atre'za makamo'za zamagu'a rukrahe nehu'za, nunamuma hanageno'a Ra Anumzamo'ma asunku'ma huzmantesiana knare hugahie. Na'ankure Ra Anumzamo'a vahe'agura huno, tusi narimpa ahenezamante'na zamazeri haviza hugahue huno huama hu'ne.
8 И учини Варух, син Ниријин, све како му заповеди пророк Јеремија, и прочита из књиге речи Господње у дому Господњем.
Hagi anante Neria nemofo Baruku'a, kasnampa ne' Jeremaia'ma asami'nea nanekea, Ra Anumzamofo mono nompi ana maka nanekea ome hampri'ne.
9 А пете године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног месеца деветог, огласише пост пред Господом свему народу јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудиних у Јерусалим.
Hagi Juda kini ne' Josaia nemofo Jehoakimi'ma kinima mani'negeno vuno 5fuma hia kafumofona 9ni ikantera, Jerusalemi kumapi vahe'mo'zane maka Juda mopafima me'nea kuma tamimpima nemaniza vahemo'zanena Jerusalemi kumate e'za, ne'zana a'o hu'za manine'za Anumzamofo mono huntenaku hu'naze.
10 И прочита Варух из књиге речи Јеремијине у дому Господњем, у клети Гемарије, сина Сафановог писара, у горњем трему код нових врата дома Господњег пред свим народом.
Hagi avontafepima maka'zama krenentea ne' Safani nemofo Gemaria'ma Ra Anumzamofo mono nompima nemanifi, maka vahe'mo'za nentahizageno Baruku'a Jeremaia'ma hu'nea nanekea avontafepinti hampri'ne. Hagi hunaraginte'nageno Gemaria'ma nemania nomo'a Ra Anumzamofo mono nomofo anaga kazigama me'nea kumapima, Ra mono nompima ufre kafanku'ma, Kasefa Kafanema nehaza kafama me'nea tva'onte me'ne.
11 А кад чу Михеј, син Гемарије, сина Сафановог, све речи Господње из књиге,
Hagi Ra Anumzamofo nanekema Baruku'ma avontafepinti'ma hampriana Safani negeho Gemaria ne'mofo Mikaia'a ana maka nanekea antahi vagare'ne.
12 Он сиђе у дом царев у клет писареву, и гле, онде сеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.
Ana'ma huteno'a agra kini ne'mofo nonte uramino, avoma kreno erinte fatgoma nehia ne'mofo nonte'ma viana, ana maka kini ne'mofo eri'za vahetami mani'nazageno vu'ne. Ana vahetamina avonkreno erinte fatgo nehia ne' Elisamaki, Semaia nemofo Delaiaki, Akbori nemofo Elnataniki, Safani nemofo Gemariaki, Hanania nemofo Zedekaia e'ne maka eri'za vahe'amo'za mani'nageno ome zamage'ne.
13 И каза им Михеј све речи што чу кад Варух читаше књигу народу.
Anante Baruku'ma avontafepinti'ma hamprige'za maka vahe'mo'zama antahi'naza nanekea, Mikaia'a ana nanekea ome zamasami vagare'ne.
14 Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија, сина Натаније сина Селемије, сина Хусијевог, и поручише му: Књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух, син Ниријин, и дође к њима.
Ana'ma hutege'za maka kini ne'mofo eri'za vahe'mo'za oti'za, Kusi nagapinti ne' Selemaia negeho Netania nemofo Jehudi hunte'za, Barukuna amanage hunka ome asamio, e'ima hamprige'zama veamo'zama antahiza avontafera erino eno hu'za huntazageno vuno ome asamigeno, Neria nemofo Baruku'a ana avontafera erino zamagritega e'ne.
15 И они му рекоше: Седи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.
Hagi ana vahe'mo'za Barukuna asami'za, muse hugantonanki amare mani'nenka ana avona hamprio, hu'za hazageno Baruku'a ana avona hamprige'za antahi'naze.
16 А кад чуше све оне речи, сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо цару све те речи.
Hagi Baruku'ma ana maka nanekema hamprige'za antahi vagama rete'za, zamanogu hu'za ovufi avufi nehu'za, Barukuna amanage hu'za asami'naze. Tamagerfa huta maka ama nanekea vuta kini ne' ome asamigahune.
17 И запиташе Варуха говорећи: Кажи нам како си написао све те речи из уста његових.
Hagi anante Barukuna antahige'za, muse hugantonanki inankna hunka ama avona kre'nampi tasamio? Jeremaia'a agra'a agipinti nehigenka maka ama avona kre'nampi?
18 А Варух им рече: Из уста својих казива ми све те речи, а ја писах у књигу мастилом.
Anage hazageno Baruku'a kenona huno, Izo agra agipinti nehige'na avo zota eri'na ana maka nanekea ama avontafepina krente'noe.
19 Тада рекоше кнезови Варуху: Иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико на зна где сте.
Anante maka kini ne'mofo eri'za vahe'mo'za Barukuna asamiza, vahe'mo'za onkesarega kagrane Jeremaia'enena vuta ome fraki'o.
20 Потом отидоше к цару у трем оставивши књигу у клети Елисаме писара, и казаше цару све те речи.
Hagi anagema hute'za ana avontafera eri'za kini ne'mo'ma nemania kumapi vu'za, avoma kreno eri fatgoma nehia ne' Elisama nompi ome antete'za, vu'za ana maka nanekea kini ne' ome asamizageno antahi'ne.
21 А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свим кнезовима који стајаху око цара.
Hagi ana avontafe ome erinka eno huno kini ne'mo'a Jehudina huntegeno vuno, avoma kreno erinte fatgoma nehia ne' Elisama nompinti ome erino eno, kini ne'ma mani'nere agri eri'za vahe'amozanena oti'nazageno ana avona eme hamprige'za antahi'naze.
22 А цар сеђаше у зимној кући деветог месеца, и пред њим беше живо угљевље.
Hagi ama ana zama fore hu'neana, 9ni ikana zasi nehia knagino kini ne'mo'a zasi'ma nehigeno nemania nompi, teve hugre'za nemaniza zama kapareti'ma tro'ma hunte'nafi tevea hugreno tonehino mani'ne.
23 И кад Јудије прочита три четири листа, исече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгоре сва књига огњем на жеравици.
Hagi Jehudi'a ana avoma osi'a hamprino 3'o 4'a isama nevigeno'a, kini ne'mo'a osi kazinteti anama'a ahesagane huno teve hugre'zama nemaniza zama tro'ma huntenafi kretere hu'ne. Ana huno nevigeno ana avontafera tevemo teno eri fanane hu'ne.
24 Али се не уплашише, нити раздреше хаљине своје цар нити који од слуга његових чувши све оне речи.
Hagi kini ne'mo'ene maka eri'za vahe'amo'za magore hu'za ana nanekema nentahi'za korora nehu'za, kukenazamia tagatora osu'naze.
25 И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књигу, он их не послуша.
Hagi Elnatani'ma Delaia'ma Gemariaki hu'za kini nekura ana avontafera tevefina onkro hu'za asami'nazanagi, zamagri nanekea ontahi'ne.
26 Него заповеди цар Јерамеилу, сину царевом и Сераји сину Азриловом и Селемији сину Авдиловом, да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.
Ana'ma huteno kini ne'mo'a nemofo Jeramilinki, Azrieli nemofo Seraianki, Abdili nemofo Selemianki huno hunezmanteno, avoma kreno erinte fatgoma nehia ne' Barukune, kasnampa ne' Jeremaia kiznia vuta ome zanazerita eho huno huzamantege'za vu'naze. Hianagi Ra Anumzamo'a ana netrena zanazeri fraki'ne.
27 И дође реч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и речи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:
Hagi Jeremaia'ma nehigeno Baruku'ma kre'nea avontafe'ma kini ne'mo'ma tevefima kretegeno'a, anante Ra Anumzamo'a Jeremaiana amanage huno asami'ne,
28 Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње речи које беху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин.
kagra mago avontafe erinka, ko'ma krente'nankeno kini ne' Johoiakimima tevefima kre'nea nanekea ana avontafepi ana maka nanekea ete krento.
29 А за Јоакима цара Јудиног реци: Овако вели Господ: Ти си сажегао ону књигу говорећи: Зашто си написао у њој и рекао: Доћи ће цар вавилонски и затрти ову земљу и истребити из ње и људе и стоку?
Ana nehunka kini ne' Jehoiakiminkura amanage hugahane. Ra Anumzamo'a huno, kagra avontafera tevefi negrenka amanage hu'nane. Nahigeno Jeremaia'a avontafepina kreno, Babiloni kini nemo'a eno ama kumara eri haviza nehuno vahe'ene, zagagafanena zamaheno erihana hugahie huno hu'ne?
30 Зато, овако вели Господ за Јоакима цара Јудиног: Неће имати никога ко би седео на престолу Давидовом, и мртво ће тело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.
E'ina hu'negu Ra Anumzamo'a Juda kini ne' Jehoiakiminkura amanage hu'ne. Agri nagapintira magore huno henka'a agri nona erino Deviti kini tratera kinia omanitfa hugahie. Hagi fri'nige'za avufga'a fegi eritre'nesageno, masarera zagemo renentesigeno, kenagera aisi komo runtegahie.
31 Јер ћу походити њега и семе његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше.
Hagi zamagrama hu'naza kumitera, Nagra nona huzamante'na agri'ene mofavre naga'ane eri'za vahe'anena zamazeri haviza hugahue. Ana nehu'na zamagrite'ene Jerusalemi kumapi vahete'ene, Juda vahete'enena hazenke'za atresugeno egahie hu'na hu'noanagi ana nanekea ontahi'naze huno Anumzamo'a hu'ne.
32 И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријином писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све речи што беху у оној књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин огњем; и још би додано к оним много онаквих речи.
Hagi anante Jeremaia'a ru'ene mago avontafe erino avoma kreno erinte fatgoma nehia ne' Neria nemofo Barukuna nemino higeno, koma kre'nea avoma Juda kini ne' Jehoiakimi'ma tevefima kre'nea nanekeramina, ete Jeremaia'a nehigeno avontafepi krente'ne. Ana nehuno mago'ene ana agofetura rama'a anahukna nanekenena nehigeno krente'ne.
