Књига пророка Јеремије 3
1 Говоре: Ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њега уда се за другог, хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се сасвим оскврнила она земља? А ти си се курвала с многим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ.
Аще отпустит муж жену свою, и отидет от него и будет мужу иному, еда возвращающися возвратится к нему паки? Еда непорочна будет и неосквернена жена та? Ты же соблудила еси с пастырьми многими, и возвращалася еси и ко Мне, глаголет Господь.
2 Подигни очи своје к висинама, и погледај где се ниси курвала; на путевима си седела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом.
Воздвигни очи твои на правоту и виждь, где не смесилася еси? На путех сидела еси аки врана особящаяся и осквернила еси землю в любодеяниих и в лукавствех твоих,
3 Зато се уставише дажди, и не би позног дажда; али у тебе беше чело жене курве, и не хте се стидети.
и имела еси пастырей многих в претыкание себе: лице жены блудницы бысть тебе, не хотела еси постыдетися ко всем.
4 Хоћеш ли одселе викати к мени: Оче мој, Ти си вођ младости моје?
Не аки ли домом Мене нарекла еси и Отцем и вождем девства твоего?
5 Хоће ли се срдити једнако? Хоће ли се гневити до века? Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш.
Еда пребудет во век, или сохранится в победу? Сия глаголала еси, и сотворила еси злая, и возмогла еси.
6 Још ми рече Господ за времена цара Јосије: Јеси ли видео шта учини одметница, Израиљ? Како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се онде.
И рече Господь ко мне во дни Иосии царя: видел ли еси, яже сотвори ми дом Израилев? Поидоша на всяку гору высоку и под всяко древо листвяно и соблудиша тамо.
7 И, пошто учини све то, рекох: Врати се к мени; али се не врати; и то виде неверница, сестра њена, Јуда.
И рекох по внегда прелюбодействовати ему во всех сих: ко Мне обратися. И виде преступление его преступница Иудеа сестра его.
8 И свиде ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја неверница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва.
И видех, яко о всех (изобличен есть), в нихже ят бысть, в нихже любодействова дом Израилев: сего ради отпустих и и дах ему книгу распустную в руце его. Обаче не убояся преступница Иудеа (сестра его), но иде и соблудила есть и та:
9 И срамотније курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом.
и бысть ни во что блуд ея, и оскверни землю, и соблудила есть с каменем и со древом.
10 И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ.
И во всех сих не обратися ко Мне преступница сестра ея Иудеа от всего сердца своего, но во лжи, рече Господь.
11 За то ми рече Господ: Одметница Израиљ оправда се више него неверница Јуда.
И рече Господь ко мне: оправда душу свою отступница Израиль, паче преступницы Иудеи:
12 Иди и вичи ове речи к северу, и реци: Врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне гнев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се гневити до века.
иди, и прочти словеса та к северу, и речеши: обратися ко мне, доме Израилев, рече Господь: и не утвержду лица Моего на вас, яко милостив Аз есмь, рече Господь, и не прогневаюся на вы во веки.
13 Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу свом, те си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нисте слушали глас мој, вели Господ.
Обаче веждь беззаконие твое, яко в Господа Бога твоего преступила еси, и расточила еси пути твоя чуждим под всяким древом листвяным, гласа же Моего не послушала еси, рече Господь.
14 Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једног из града и два из породице, и одвешћу вас у Сион.
Обратитеся, сынове отступившии, глаголет Господь: яко Аз возобладаю вами и поиму вы единаго от града и двух от племене, и введу вас в Сион
15 И даћу вам пастире по срцу свом, који ће вас пасти знањем и разумом.
и дам вам пастыри по сердцу Моему, и упасут вас разумом и учением.
16 И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: Ковчег завета Господњег; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати.
И будет, егда умножитеся и возрастете на земли, глаголет Господь, во дни оны не рекут ктому: кивот завета Святаго Израилева: не взыдет на сердце, ни воспомянется, ниже посетится, ниже сотворится ктому.
17 У то ће се време Јерусалим звати престо Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњем у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца свог злог.
Во дни оны нарекут Иерусалима престол Господень, и соберутся к нему вси языцы во имя Господне во Иерусалим, и не пойдут ктому вслед похотей сердца своего злейшаго.
18 У то ће време дом Јудин ићи с домом Израиљевим, и доћи ће заједно из земље северне у земљу коју дадох у наследство оцима вашим.
Во днех тех приидет дом Иудин ко дому Израилеву, и пойдут вкупе от земли северныя и от всех стран к земли, юже дах в наследие отцем их.
19 Али ја рекох: Како бих те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно наследство мноштва народа? И рекох: Ти ћеш ме звати: Оче мој; и нећеш се одвратити од мене.
Аз же рех: да будет, Господи, яко положу тя в чада и дам тебе землю избранную, достояние Бога Вседержителя языков: и рекох: отцем наречете Мя и от Мене не отвратитеся.
20 Доиста као што жена изневери друга свог, тако изневеристе мене, доме Израиљев, вели Господ.
Обаче якоже отвергается жена сожителя своего, тако отвержеся от Мене дом Израилев, рече Господь.
21 Глас по високим местима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевих, јер превратише пут свој, заборавише Господа Бога свог.
Глас из устен слышан бысть плача и моления сынов Израилевых, яко беззаконноваша в путех своих, забыша Господа Бога святаго своего.
22 Вратите се, синови одметници, и исцелићу одмете ваше. Ево, ми идемо к Теби, јер си Ти Господ Бог наш.
Возвратитеся, сынове возвращаюшиися, и изцелю сокрушения ваша. Се, рабы мы будем Тебе, Ты бо еси Господь Бог наш.
23 Доиста, залуду су хумови, мноштво гора; доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево.
Истинно лживи быша холми и множество гор, токмо Господем Богом нашим спасение Израилево.
24 Јер та срамота прождре труд отаца наших од детињства нашег, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове.
Студ же пояде труды отец наших, от юности нашея, овцы их и телцы их, и сыны их и дщери их.
25 Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу свом грешисмо ми и оци наши од детињства свог до данас, и не слушасмо глас Господа Бога свог.
Уснухом в постыдении нашем, и покры нас безчестие наше, яко Господу Богу нашему согрешихом, мы и отцы наши, от юности нашея даже до сего дне, и не послушахом гласа Господа Бога нашего.
