< Књига пророка Јеремије 27 >

1 У почетку царовања Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног дође ова реч Јеремији од Господа говорећи:
Judah manghai Josiah capa Jehoiakim kah ram a tongcuek vaengah he ol he BOEIPA taeng lamloh Jeremiah taengla ha pawk.
2 Овако ми рече Господ: Начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата.
BOEIPA loh kai taengah he ni a thui. “Namah ham kuelrhui neh hnokohcung te saii lamtah na rhawn ah tloeng laeh.
3 По том пошљи их цару едомском и цару моавском и цару синова Амонових и цару тирском и цару сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудином.
Te te Edom manghai taengah, Moab manghai taengah, Ammon koca rhoek kah manghai taengah, Tyre manghai taengah, Sidon manghai taeng neh Jerusalem la aka pawk puencawn kut lamloh, Judah manghai Zedekiah taengah pat laeh.
4 И наручи им нека кажу својим господарима: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима:
Te vaengah a boei rhoek yueng la amih te uen pah lamtah, 'Israel Pathen caempuei BOEIPA loh a thui he na boei rhoek taengah thui pah,’ ti nah.
5 Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго.
Kai loh diklai hlang neh diklai hman kah rhamsa he ka saii coeng. Ka thadueng tanglue neh, ka ban neh ka thueng tih ka mik neh dueng ka ti taengah te ka paek.
6 И сада ја дадох све те земље у руке Навуходоносору цару вавилонском слузи свом, дадох му и зверје пољско да му служи.
He kah Khohmuen boeih he ka sal Babylon manghai Nebukhanezar kut ah ka paek pawn ni. Kohong kah mulhing pataeng khaw anih taengah thohtat ham a taengah ka paek ni.
7 И сви ће народи служити њему и сину његовом и унуку његовом докле дође време и његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га.
Anih te namtom boeih neh a ca long khaw, a ca kah ca long khaw, a khohmuen la a pawk tue hil thotat uh ni. Amah long khaw a taengah namtom cungkuem neh manghai tanglue rhoek te a thohtat sak van ni.
8 А који народ или царство не би хтео служити Навуходоносору цару вавилонском, и не би хтео савити врата свог у јарам цара вавилонског, такав ћу народ походити мачем и глађу и помором, говори Господ, докле их не истребим руком његовом.
Tedae Babylon manghai Nebukhanezar amah taengah aka thotat pawh namtom neh ram khaw om vetih Babylon manghai kah hnamkun hmuiah a rhawn duen mahpawh. A kut te amih ka cung sak duela namtom te cunghang neh, khokha neh, duektahaw neh ka cawh ni. Te tah BOEIPA kah olphong ni.
9 Не слушајте дакле пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: Нећете служити цару вавилонском.
Te dongah nangmih loh na tonghma taengkah khaw, na bihma taengah khaw, na mueimang te khaw, na kutyaekso taengah khaw, na mikhoithae te khaw hnatun uh boeh. Amih loh nangmih taengah tah Babylon manghai taengah na thotat uh mahpawh,’ a ti uh tih a thui uh.
10 Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете.
Amih te nangmih taengah a honghi la tonghma uh dae nangmih te na khohmuen dong lamloh aka lakhla sak ham rhung ni. Te dongah nangmih te kang heh vetih na milh uh ni.
11 А народ који би савио врат свој под јарам цара вавилонског и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој.
Tedae namtom loh Babylon manghai kah hnamkun hmuiah a rhawn a duen vetih anih taengah thotat ni. Te phoeiah amah khohmuen ah ka duem sak vetih a tawn vetih kho a sak ni. He tah BOEIPA kah olphong ni.
12 И Седекији цару Јудином рекох све ово говорећи: Савијте врат свој под јарам цара вавилонског и служите њему и народу његовом, па ћете остати живи.
He ol cungkuem vanbangla Judah manghai Zedekiah taengah ka thui coeng. Babylon manghai kah hnamkun hmuiah na rhawn te duen uh. Amah taengah thotat uh lamtah a pilnam khaw hing saeh,’ ti nah.
13 Зашто да погинете ти и народ твој од мача и од глади и од помора, како рече Господ за народ који не би служио цару вавилонском?
Balae tih namah neh na pilnam te cunghang neh, khokha neh, duektahaw neh na duek eh. BOEIPA loh namtom taengah a thui bangla Babylon manghai taengah na thotat het mahpawt nim?
14 Не слушајте, дакле, шта говоре пророци који вам кажу и веле: Нећете служити цару вавилонском, јер вам они пророкују лаж.
Nangmih taengah, “Babylon manghai taengah na thotat mahpawh,” a ti tih aka thui tonghma ol te hnatun boeh. Amih te a honghi lam ni nangmih taengah a tonghma uh.
15 Јер их ја нисам послао, говори Господ, него лажно пророкују у моје име, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују.
He tah BOEIPA kah olphong ni. Amih te kan tueih ngawn moenih. Tedae nangmih te kai kah a heh tangloeng ham ni kai ming neh a honghi la a tonghma uh. Te dongah namamih neh nangmih taengkah aka tonghma tonghma rhoek khaw na milh uh ni.
16 И свештеницима и свему народу говорих и рекох: Овако вели Господ: не слушајте шта говоре ваши пророци који вам пророкују говорећи: Ево, посуђе дома Господњег вратиће се из Вавилона скоро. Јер вам они пророкују лаж.
Ka thui he khosoih rhoek taeng neh pilnam boeih taengah thui pah, he tah BOEIPA long ni a thui. Nangmih taengah aka tonghma na tonghma rhoek ol te hnatun boeh. BOEIPA im kah hnopai tah Babylon lamloh tahae ah pahoi ha mael ke,’ a ti uh dae amih te a honghi lam ni nangmih taengah a tonghma uh.
17 Не слушајте их; служите цару вавилонском, и остаћете живи; зашто тај град да опусти?
Amih ol te hnatun boeh, Babylon manghai taengah thotat uh lamtah hing uh palueng. Balae tih he khopuei loh imrhong la a om eh?
18 Ако ли су пророци и ако је реч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да судови што су остали у дому Господњем и у дому цара Јудиног и у Јерусалиму не отиду у Вавилон.
Amih te a tonghma uh atah, amih taengah BOEIPA ol a om atah. Caempuei BOEIPA te hloep laeh saeh. BOEIPA im neh Judah manghai im kah, Jerusalem kah aka sueng hnopai tah Babylon la cet boel saeh.
19 Јер овако вели Господ над војскама за ступове и за море и за подножја и за друге судове што су остали у том граду,
Te dongah caempuei BOEIPA loh tung kawng neh tuitunli kawng khaw, tungkho kawng neh he khopuei ah a caknoi hnopai ngancawn kawng khaw a thui.
20 Којих не узе Навуходоносор цар вавилонски кад одведе у ропство Јехонију сина Јоакимовог, цара Јудиног, из Јерусалима у Вавилон, и све главаре Јудине и јерусалимске;
Te rhoek te Babylon manghai Nebukhanezar loh a khuen moenih. Judah manghai Jehoiakim capa Jekoniah, Judah hlangcoelh boeih neh Jerusalem rhoek ni Jerusalem lamloh Babylon la a poelyoe.
21 Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, за судове што осташе у дому Господњем и у дому цара Јудиног у Јерусалиму:
Te dongah Israel Pathen caempuei BOEIPA loh BOEIPA im a caknoi hnopai neh Judah manghai im neh Jerusalem kawng te a thui.
22 У Вавилон ће се однети и онде ће бити до дана кад ћу их походити, вели Господ, кад ћу их донети и вратити на ово место.
Babylon la a khuen uh vetih amih ham kamah loh thoelh khohnin duela pahoi om uh ni. Tedae BOEIPA kah olphong neh amih te ka caeh puei vetih amih te he hmuen la ka mael sak ni.

< Књига пророка Јеремије 27 >