Књига пророка Јеремије 25
1 Реч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног, а то је прва година Навуходоносора цара вавилонског,
Кувынтул каре а фост спус луй Иеремия деспре тот попорул луй Иуда ын ал патруля ан ал луй Иоиаким, фиул луй Иосия, ымпэратул луй Иуда – ачеста ера чел динтый ан ал луй Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй –,
2 Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудином и свим становницима јерусалимским, говорећи:
кувынт пе каре л-а ростит Иеремия ынаинтя ынтрегулуй попор ал луй Иуда ши ынаинтя тутурор локуиторилор Иерусалимулуй, зикынд:
3 Од тринаесте године Јосије сина Амоновог цара Јудиног до данас, за ове двадесет и три године, долази ми реч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.
„Де ла ал трейспрезечеля ан ал луй Иосия, фиул луй Амон, ымпэратул луй Иуда, сунт доуэзечь ши трей де ань де кынд мь-а ворбит Кувынтул Домнулуй; в-ам ворбит де диминяцэ, ши н-аць аскултат.
4 И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха свог да бисте чули.
Домнул в-а тримис пе тоць служиторий Сэй пророчий, й-а тримис дис-де-диминяцэ, ши н-аць аскултат, н-аць плекат урекя сэ аскултаць.
5 И говораху: Вратите се сваки са свог пута злог и од злоће дела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим од века до века.
Ей ау зис: ‘Ынтоарчеци-вэ фиекаре де ла каля воастрэ чя ря ши де ла рэутатя фаптелор воастре, ши вець рэмыне ын цара пе каре в-ам дат-о воуэ ши пэринцилор воштри, дин вешничие ын вешничие;
6 И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате и не гневите ме делом руку својих, и нећу вам учинити зла.
ну вэ дучець дупэ алць думнезей, ка сэ ле служиць ши сэ вэ ынкинаць ынаинтя лор, ну Мэ мынияць прин лукраря мынилор воастре, ши ну вэ вой фаче ничун рэу!’
7 Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гневисте делом руку својих на своје зло.
‘Дар ну М-аць аскултат’, зиче Домнул, ‘чи М-аць мыният прин лукраря мынилор воастре, спре ненорочиря воастрэ.’
8 За то овако вели Господ над војскама: Што не послушасте моје речи,
Де ачея, аша ворбеште Домнул оштирилор: ‘Пентру кэ н-аць аскултат кувинтеле Меле,
9 Ево, ја ћу послати по све народе северне, говори Господ, и по Навуходоносора цара вавилонског слугу свог, и довешћу их на ту земљу и на становнике њене, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и подсмех и пустош вечна.
ятэ, вой тримите сэ адукэ тоате попоареле де ла мязэноапте’, зиче Домнул, ‘ши вой тримите ла робул Меу Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй; ый вой адуче ымпотрива ачестей цэрь ши ымпотрива локуиторилор ей, ши ымпотрива тутурор ачестор нямурь де жур ымпрежур, ка сэ ле нимичяскэ ку десэвыршире ши сэ факэ дин еле ун пустиу ши о причинэ де батжокурэ, ниште дэрымэтурь вешниче.
10 И учинићу да нестане међу њима глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, лупа од жрвања и светлост од жишка.
Вой фаче сэ ынчетезе ынтре ей стригэтеле де букурие ши стригэтеле де веселие, кынтечеле мирелуй ши кынтечеле миресей, хуруитул морий ши лумина лэмпий.
11 И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару вавилонском седамдесет година.
Тоатэ цара ачаста ва фи о параӂинэ, ун пустиу, ши нямуриле ачестя вор фи супусе ымпэратулуй Бабилонулуй тимп де шаптезечь де ань.
12 А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара вавилонског и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу халдејску, и обратићу је у пустош вечну.
Дар, кынд се вор ымплини ачешть шаптезечь де ань, вой педепси пе ымпэратул Бабилонулуй ши пе нямул ачела’, зиче Домнул, ‘пентру нелеӂюириле лор; вой педепси цара халдеенилор ши о вой префаче ын ниште дэрымэтурь вешниче.
13 И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.
Вой адуче песте цара ачея тоате лукруриле пе каре ле-ам вестит деспре еа, тот че есте скрис ын картя ачаста, тот че а пророчит Иеремия деспре тоате нямуриле.
14 Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по делима њиховим и по оном што су чинили рукама својим.
Кэч нямурь путерниче ши ымпэраць марь ле вор супуне ши пе еле, ши ле вой рэсплэти дупэ фаптеле ши лукраря мынилор лор.’”
15 Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: Узми из моје руке чашу вина, овог гнева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошаљем.
Кэч аша мь-а ворбит Домнул Думнезеул луй Исраел: „Я дин мына Мя ачест потир плин ку винул мынией Меле ши дэ-л сэ-л бя тоате нямуриле ла каре те вой тримите.
16 Нека пију и смету се и полуде од оштрог мача који ћу ја послати међу њих.
Вор бя ши се вор амеци ши вор фи ка ниште небунь ла ведеря сабией пе каре о вой тримите ын мижлокул лор!”
17 И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:
Еу ам луат потирул дин мына Домнулуй ши л-ам дат сэ-л бя тоате нямуриле ла каре мэ тримитя Домнул:
18 Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и подсмех и уклин, као што је данас,
Иерусалимулуй ши четэцилор луй Иуда, ымпэрацилор ши кэпетениилор сале, ка сэ ле префакэ ын дэрымэтурь, ынтр-ун пустиу, сэ-й факэ де батжокурэ ши де блестем, кум се веде лукрул ачеста астэзь;
19 Фараона цара мисирског и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов,
луй Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй, служиторилор луй, кэпетениилор луй ши тот попорулуй луй;
20 И сву мешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,
ла тоатэ Арабия, тутурор ымпэрацилор цэрий Уц, тутурор ымпэрацилор цэрий филистенилор, Аскалонулуй, Газей, Екронулуй ши челор че ау май рэмас дин Асдод;
21 Едомце и Моавце и синове Амонове,
Едомулуй, Моабулуй ши копиилор луй Амон;
22 И све цареве тирске и све цареве сидонске и цареве на острвима преко мора,
тутурор ымпэрацилор Тирулуй, тутурор ымпэрацилор Сидонулуй ши ымпэрацилор остроавелор каре сунт динколо де маре;
23 Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стрижу,
Деданулуй, Темей, Бузулуй ши тутурор челор че ышь рад колцуриле бэрбий,
24 И све цареве арапске и све цареве од мешавине који живе у пустињи,
тутурор ымпэрацилор Арабией ши тутурор ымпэрацилор арабилор каре локуеск ын пустиу;
25 И све цареве зимријске, и све цареве еламске, и све цареве мидске,
тутурор ымпэрацилор Зимрей, тутурор ымпэрацилор Еламулуй ши тутурор ымпэрацилор Медией;
26 И све цареве северне, који су близу и који су далеко, како једног тако другог, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар сисашки пиће после њих.
тутурор ымпэрацилор де ла мязэноапте, де апроапе сау де департе, ши унора, ши алтора, ши тутурор ымпэрэциилор лумий каре сунт пе фаца пэмынтулуй. Яр ымпэратул Шешакулуй ва бя дупэ ей.
27 И реци им: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас.
„Сэ ле спуй: ‘Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: «Бець, ымбэтаци-вэ ши вэрсаць ши кэдець фэрэ сэ вэ май ридикаць ла ведеря сабией пе каре о вой тримите ын мижлокул востру!»’
28 Ако ли не би хтели узети чашу из руке твоје да пију, тада им реци: Овако вели Господ над војскама: Заиста ћете пити.
Ши, дакэ ну вор вря сэ я дин мына та потирул ка сэ бя, спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул оштирилор: «Бець!
29 Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? Нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама.
Кэч ятэ кэ, ын четатя песте каре се кямэ Нумеле Меу, ынчеп сэ фак рэу. Ши вой сэ рэмынець непедепсиць? Ну вець рэмыне непедепсиць, кэч вой кема сабия песте тоць локуиторий пэмынтулуй», зиче Домнул оштирилор.’
30 Ти дакле пророкуј им све ове речи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана свог, као они што газе грожђе подигнуће вику на све становнике земаљске.
Ши ту сэ ле пророчешть тоате ачесте лукрурь ши сэ ле спуй: ‘Домнул ва рэкни де сус; дин Локашул Луй чел Сфынт, ва фаче сэ-Й рэсуне гласул; ва рэкни ымпотрива локулуй локуинцей Луй; ва стрига, прекум чей че калкэ ын тяск, ымпотрива тутурор локуиторилор пэмынтулуй.
31 Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким телом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ.
Вуетул ажунӂе пынэ ла марӂиня пэмынтулуй, кэч Домнул Се чартэ ку нямуриле, интрэ ла жудекатэ ымпотрива орькэрей фэптурь ши дэ пе чей рэй прадэ сабией’”, зиче Домнул.
32 Овако вели Господ над војскама: Ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских.
Аша ворбеште Домнул оштирилор: „Ятэ, ненорочиря мерӂе дин попор ын попор ши о маре фуртунэ се ридикэ де ла марӂиниле пэмынтулуй.
33 И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.
Чей пе каре-й ва учиде Домнул ын зиуа ачея вор фи ынтиншь де ла ун капэт ал пэмынтулуй пынэ ла челэлалт; ну вор фи нич желиць, нич адунаць, нич ынгропаць, чи вор фи ун гуной де пэмынт.
34 Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцен суд.
Ӂемець, пэсторь, ши стригаць! Тэвэлици-вэ ын ченушэ, повэцуиторь ай турмелор! Кэч ау венит зилеле ынжунгиерий воастре. Вэ вой здроби, ши вець кэдя ла пэмынт ка ун вас де прец.
35 И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.
Ну май есте ничун лок де адэпост пентру пэсторь! Ну май есте ничо скэпаре пентру повэцуиторий турмелор!
36 Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.
Се ауд стригэтеле пэсторилор ши ӂеметеле повэцуиторилор турмелор, кэч Домнул ле пустиеште локул де пэшуне
37 И развалиће се мирни торови од жестоког гнева Господњег.
ши колибеле челе лиништите сунт нимичите де мыния апринсэ а Домнулуй.
38 Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустети од жестине насилникове и од љутог гнева његовог.
Ел Шь-а пэрэсит локуинца, ка ун пуй де леу визуина; аша кэ цара ле есте префэкутэ ын пустиу де урӂия нимичиторулуй ши де мыния луй апринсэ.”
