Књига пророка Јеремије 23
1 Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! Говори Господ.
Woe to the shepherds that destroy and scatter the sheep of their pasture!
2 Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: Ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дела ваших, говори Господ.
Therefore thus says the Lord against them that tend my people; You have scattered my sheep, and driven them out, and you have not visited them: behold, I [will] take vengeance upon you according to your evil practices.
3 И остатак оваца својих ја ћу скупити из свих земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, где ће се наплодити и умножити.
And I will gather in the remnant of my people in every land, whither I have driven them out, and will set them in their pasture; and they shall increase and be multiplied.
4 И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.
And I will raise up shepherds to them, who shall feed them: and they shall fear no more, nor be alarmed, says the Lord.
5 Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду Клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.
Behold, the days come, says the Lord, when I will raise up to David a righteous branch, and a king shall reign and understand, and shall execute judgment and righteousness on the earth.
6 У Његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.
In his days both Juda shall be saved, and Israel shall dwell securely: and this is his name, which the Lord shall call him, Josedec among the prophets.
7 Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: Тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље мисирске;
Therefore, behold, the days come, says the Lord, when they shall no more say, The Lord lives, who brought up the house of Israel out of the land of Egypt;
8 Него: Тако да је жив Господ, који је извео и довео семе дома Израиљевог из северне земље и из свих земаља у које их бејах разагнао. И они ће седети у својој земљи.
but The Lord lives, who has gathered the whole seed of Israel from the north land, and from all the countries whither he [had] driven them out, and has restored them into their own land.
9 Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човек кога је освојило вино, Господа ради и Његових ради светих речи.
My heart is broken within me; all my bones are shaken: I am become as a broken-down man, and as a man overcome with wine, because of the Lord, and because of the excellence of his glory.
10 Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.
For because of these things the land mourns; the pastures of the wilderness are dried up; and their course is become evil, and so [also] their strength.
11 Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ.
For priest and prophet are defiled; and I have seen their iniquities in my house.
12 За то ће пут њихов бити као клизавица по тами, где ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло, године похођења њиховог, говори Господ.
Therefore let their way be to them slippery and dark: and they shall be tripped up and fall in it: for I will bring evils upon them, in the year of their visitation.
13 У пророка самаријских видео сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;
And in the prophets of Samaria I have seen lawless deeds; they prophesied by Baal, and led my people Israel astray.
14 Али у пророка јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрепљују руке зликовцима да се нико не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор.
Also in the prophets of Jerusalem I have seen horrible things: as they committed adultery, and walked in lies, and strengthened the hands of many, that they should not return each from his evil way: they are all become to me as Sodom, and the inhabitants thereof as Gomorrha.
15 Зато овако вели Господ над војскама о тим пророцима: Ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка јерусалимских изиђе оскврњење по свој земљи.
Therefore thus says the Lord; Behold, I will feed them with pain, and give them bitter water to drink: for from the prophets of Jerusalem has defilement gone forth [into] all the land.
16 Овако вели Господ над војскама: Не слушајте шта говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре свог срца, не из уста Господњих.
Thus says the Lord Almighty, Listen not to the words of the prophets: for they frame a vain vision for themselves; they speak from their own heart, and not from the mouth of the Lord.
17 Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: Имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца свог говоре: Неће доћи на вас зло.
They say to them that reject the word of the Lord, There shall be peace to you; and to all that walk after their own lusts, and to everyone that walks in the error of his heart, they have said, No evil shall come upon you.
18 Јер ко је стајао у већу Господњем, и видео или чуо реч Његову? Ко је пазио на реч Његову и чуо?
For who has stood in the counsel of the Lord, and seen his word? who has listened, and heard?
19 Ево, вихор Господњи, гнев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.
Behold, [there is] an earthquake from the Lord, and anger proceeds to a convulsion, it shall come violently upon the ungodly.
20 Неће се одвратити гнев Господњи докле не учини и изврши шта је у срцу наумио; најпосле ћете разумети то сасвим.
And the Lord's wrath shall return no more, until he have accomplished it, and until he have established it, according to the purpose of his heart: at the end of the days they shall understand it.
21 Не слах тих пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше.
I sent not the prophets, yet they ran: neither spoke I to them, yet they prophesied.
22 Да су стајали у мом већу, тада би казивали моје речи народу мом, и одвраћали би их с пута њиховог злог и од злоће дела њихових.
But if they had stood in my counsel, and if they had listened to my words, then would they have turned my people from their evil practices.
23 Јесам ли ја Бог из близа, говори Господ, а нисам Бог и из далека?
I am a God near at hand, says the Lord, and not a God afar off.
24 Може ли се ко сакрити на тајно место да га ја не видим? Говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? Говори Господ.
Shall any one hide himself in secret places, and I not see him? Do I not fill heaven and earth? says the Lord.
25 Чујем шта говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: Снио сам, снио сам.
I have heard what the prophets say, what they prophesy in my name, saying falsely, I have seen a night vision.
26 Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и превару срца свог пророкују?
How long shall [these things] be in the heart of the prophets that prophesy lies, when they prophesy the purposes of their own heart?
27 Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповедају један другом, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.
who devise that [men] may forget my law by their dreams, which they have told every one to his neighbor, as their fathers forgot my name in [the worship of] Baal.
28 Пророк који сни, нека приповеда сан; а у кога је реч моја, нека говори реч моју истинито; шта ће плева са пшеницом? Говори Господ.
The prophet who has a dream, let him tell his dream; and [he] in whom is my word [spoken] to him, let him tell my word truly: what is the chaff to the corn? so are my words, says the Lord.
29 Није ли реч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен?
Behold, are not my words as fire? says the Lord; and as an axe cutting the rock?
30 За то, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје речи један од другог.
Behold, I am therefore against the prophets, says the Lord God, that steal my words every one from his neighbor.
31 Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели.
Behold, I am against the prophets that put forth prophecies of mere words, and slumber their sleep.
32 Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповедајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нисам послао нити сам им заповедио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ.
Therefore, behold, I am against the prophets that prophesy false dreams, and have not told them [truly], and have caused my people to err by their lies, and by their errors; yet I sent them not, and commanded them not; therefore, they shall not profit this people at all.
33 Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: Како је бреме Господње? Тада им реци: Како бреме? Оставићу вас, говори Господ.
And if this people, or the priest, or the prophet, should ask, What is the burden of the Lord? then you shall say to them, You are the burden, and I will dash you down, says the Lord.
34 А пророка и свештеника и народ који рече: Бреме Господње, ја ћу покарати тог човека и дом његов.
[As for] the prophet, and the priests, and the people, who shall say, The burden of the Lord, I will even take vengeance on that man, and on his house.
35 Него овако говорите сваки ближњему свом и сваки брату свом: Шта одговори Господ? И: Шта рече Господ?
Thus shall you say every one to his neighbor, and every one to his brother, What has the Lord answered? and, what has the Lord said?
36 А бремена Господњег не помињите више, јер ће свакоме бити бреме реч његова, јер изврћете речи Бога Живога, Господа над војскама, Бога нашег.
And do you name no more the burden of the Lord; for his own word shall be a man's burden.
37 Овако реци пророку: Шта ти одговори Господ? И шта ти рече Господ?
But therefore, [say you], has the Lord our God spoken?
38 Али кад кажете: Бреме Господње, зато овако вели Господ: Шта говорите ту реч: Бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: Не говорите: Бреме Господње,
Therefore thus says the Lord our God; Because you have spoken this word, The burden of the Lord, and I sent to you, saying, you shall not say, The burden of the Lord;
39 Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвим и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.
therefore, behold, I [will] seize, and dash down you and the city which I gave to you and your fathers.
40 И навалићу на вас поругу вечну и срамоту вечну која се неће заборавити.
And I will bring upon you an everlasting reproach, and everlasting disgrace, which shall not be forgotten.
