Књига пророка Јеремије 22
1 Овако говори Господ: Сиђи у дом цара Јудиног, и реци онде ову реч,
Thus saith the LORD; Go down to the house of the king of Judah, and speak there this word,
2 И кажи: Слушај реч Господњу, царе Јудин, који седиш на престолу Давидовом, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата.
And say, Hear the word of the LORD, O king of Judah, that sittest upon the throne of David, thou, and thy servants, and thy people that enter by these gates:
3 Овако вели Господ: Чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилникових, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силу, и крв праву не проливајте на овом месту.
Thus saith the LORD; Execute ye judgment and righteousness, and deliver him that is laid waste out of the hand of the oppressor: and do no wrong, do no violence to the stranger, the fatherless, nor the widow, neither shed innocent blood in this place.
4 Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овог дома цареви, који седе место Давида на престолу његовом, на колима и на коњима, они и слуге њихове и народ њихов.
For if ye do this thing indeed, then shall there enter by the gates of this house kings sitting upon the throne of David, riding in chariots and on horses, he, and his servants, and his people.
5 Ако ли не послушате ове речи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустети тај дом.
But if ye will not hear these words, I swear by myself, saith the LORD, that this house shall become a desolation.
6 Јер овако вели Господ за дом цара Јудиног: Ти си ми Галад и врх ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи.
For thus saith the LORD to the king’s house of Judah; Thou art Gilead to me, and the head of Lebanon: yet surely I will make thee a wilderness, and cities which are not inhabited.
7 И спремићу на тебе затираче, сваког с оружјем, и посећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ.
And I will prepare destroyers against thee, every one with his weapons: and they shall cut down thy choice cedars, and cast them into the fire.
8 И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другом: Зашто учини ово Господ од тог града великог?
And many nations shall pass by this city, and they shall say every man to his neighbour, Why hath the LORD done thus to this great city?
9 И рећи ће: Јер оставише завет Господа Бога свог, и клањаше се другим боговима и служише им.
Then they shall answer, Because they have forsaken the covenant of the LORD their God, and worshipped other gods, and served them.
10 Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.
Weep ye not for the dead, neither bemoan him: but weep bitterly for him that goeth away: for he shall return no more, nor see his native country.
11 Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије, цара Јудиног, који цароваше место Јосије оца свог, који отиде из овог места: неће се више вратити.
For thus saith the LORD concerning Shallum the son of Josiah king of Judah, who reigned instead of Josiah his father, who went forth from this place; He shall not return there any more:
12 Него ће умрети у месту куда га одведоше у ропство, и неће више видети ове земље.
But he shall die in the place where they have led him captive, and shall see this land no more.
13 Тешко оном који гради своју кућу не по правди, и клети своје не по правици, који се служи ближњим својим низашта и плату за труд његов не даје му;
Woe to him that buildeth his house by unrighteousness, and his chambers by wrong; that useth his neighbour’s service without wages, and giveth him not for his work;
14 Који говори: Саградићу себи велику кућу и простране клети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом.
That saith, I will build me a wide house and large chambers, and cutteth him out windows; and it is panelled with cedar, and painted with vermilion.
15 Хоћеш ли царовати кад се мешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? Кад чињаше суд и правду, тада му беше добро.
Shalt thou reign, because thou closest thyself in cedar? did not thy father eat and drink, and do judgment and justice, and then it was well with him?
16 Даваше правицу сиромаху и убогоме, и беше му добро; није ли то познавати ме? Говори Господ.
He judged the cause of the poor and needy; then it was well with him: was not this to know me? saith the LORD.
17 Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да проливаш крв праву и да чиниш насиље и кривду.
But thy eyes and thy heart are only for thy covetousness, and for shedding innocent blood, and for oppression, and for violence, to do it.
18 Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудиног: Неће нарицати за њим: Јаох брате мој! Или: Јаох сестро! Неће нарицати за њим: Јаох господару! Или: Јаох славо његова!
Therefore thus saith the LORD concerning Jehoiakim the son of Josiah king of Judah; They shall not lament for him, saying, Ah my brother! or, Ah sister! they shall not lament for him, saying, Ah lord! or, Ah his glory!
19 Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских.
He shall be buried with the burial of a donkey, drawn and cast forth beyond the gates of Jerusalem.
20 Изиђи на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе.
Go up to Lebanon, and cry; and lift up thy voice in Bashan, and cry from the passes: for all thy lovers are destroyed.
21 Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу да слушам; то је пут твој од детињства твог да не слушаш глас мој.
I spoke to thee in thy prosperity; but thou saidst, I will not hear. This hath been thy manner from thy youth, that thou didst obey not my voice.
22 Све ће пастире твоје однети ветар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидети за сву злоћу своју.
The wind shall eat up all thy shepherds, and thy lovers shall go into captivity: surely then shalt thou be ashamed and confounded for all thy wickedness.
23 Ти седиш на Ливану, гнездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи!
O inhabitant of Lebanon, that makest thy nest in the cedars, how gracious shalt thou be when pangs come upon thee, the pain as of a woman in travail!
24 Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудиног био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути.
As I live, saith the LORD, though Coniah the son of Jehoiakim king of Judah were the signet upon my right hand, yet would I pluck thee from there;
25 И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке Халдејцима.
And I will give thee into the hand of them that seek thy life, and into the hand of them whose face thou fearest, even into the hand of Nebuchadnezzar king of Babylon, and into the hand of the Chaldeans.
26 И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, где се нисте родили, и онде ћете помрети.
And I will cast thee out, and thy mother that bore thee, into another country, where ye were not born; and there shall ye die.
27 А у земљу у коју ћете желети да се вратите, нећете се вратити у њу.
But to the land where they desire to return, there shall they not return.
28 Је ли тај човек Хонија ништав идол изломљен? Је ли суд у коме нема милине? Зашто бише истерани, он и семе његово, и бачени у земљу, које не познају?
Is this man Coniah a despised broken idol? is he a vessel in which is no pleasure? why are they cast out, he and his seed, and are cast into a land which they know not?
29 О земљо, земљо, земљо! Чуј реч Господњу.
O earth, earth, earth, hear the word of the LORD.
30 Овако вели Господ: Запишите да ће тај човек бити без деце и да неће бити срећан до свог века; и нико неће бити срећан од семена његовог, који би седео на престолу Давидовом и још владао Јудом.
Thus saith the LORD, Write ye this man childless, a man that shall not prosper in his days: for no man of his seed shall prosper, sitting upon the throne of David, and ruling any more in Judah.
