Књига пророка Јеремије 18
1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:
The word which came to Jeremiah from the LORD, saying,
2 Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје.
Arise, and go down to the potter’s house, and there I will cause you to hear my words.
3 Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.
Then I went down to the potter’s house, and, behold, he worked a work on the wheels.
4 И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини.
And the vessel that he made of clay was marred in the hand of the potter: so he made it again another vessel, as seemed good to the potter to make it.
5 Тада дође ми реч Господња говорећи:
Then the word of the LORD came to me, saying,
6 Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.
O house of Israel, cannot I do with you as this potter? says the LORD. Behold, as the clay is in the potter’s hand, so are you in my hand, O house of Israel.
7 Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем;
At what instant I shall speak concerning a nation, and concerning a kingdom, to pluck up, and to pull down, and to destroy it;
8 Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним.
If that nation, against whom I have pronounced, turn from their evil, I will repent of the evil that I thought to do to them.
9 А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;
And at what instant I shall speak concerning a nation, and concerning a kingdom, to build and to plant it;
10 Ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.
If it do evil in my sight, that it obey not my voice, then I will repent of the good, with which I said I would benefit them.
11 Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја.
Now therefore go to, speak to the men of Judah, and to the inhabitants of Jerusalem, saying, Thus says the LORD; Behold, I frame evil against you, and devise a device against you: return you now every one from his evil way, and make your ways and your doings good.
12 А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.
And they said, There is no hope: but we will walk after our own devices, and we will every one do the imagination of his evil heart.
13 Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева.
Therefore thus says the LORD; Ask you now among the heathen, who has heard such things: the virgin of Israel has done a very horrible thing.
14 Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку?
Will a man leave the snow of Lebanon which comes from the rock of the field? or shall the cold flowing waters that come from another place be forsaken?
15 А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног,
Because my people has forgotten me, they have burned incense to vanity, and they have caused them to stumble in their ways from the ancient paths, to walk in paths, in a way not cast up;
16 Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.
To make their land desolate, and a perpetual hissing; every one that passes thereby shall be astonished, and wag his head.
17 Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.
I will scatter them as with an east wind before the enemy; I will show them the back, and not the face, in the day of their calamity.
18 А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.
Then said they, Come and let us devise devices against Jeremiah; for the law shall not perish from the priest, nor counsel from the wise, nor the word from the prophet. Come, and let us smite him with the tongue, and let us not give heed to any of his words.
19 Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.
Give heed to me, O LORD, and listen to the voice of them that contend with me.
20 Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих.
Shall evil be recompensed for good? for they have dig a pit for my soul. Remember that I stood before you to speak good for them, and to turn away your wrath from them.
21 Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.
Therefore deliver up their children to the famine, and pour out their blood by the force of the sword; and let their wives be bereaved of their children, and be widows; and let their men be put to death; let their young men be slain by the sword in battle.
22 Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим.
Let a cry be heard from their houses, when you shall bring a troop suddenly on them: for they have dig a pit to take me, and hid snares for my feet.
23 А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима.
Yet, LORD, you know all their counsel against me to slay me: forgive not their iniquity, neither blot out their sin from your sight, but let them be overthrown before you; deal thus with them in the time of your anger.
