Књига пророка Јеремије 14

1 Реч Господња која дође Јеремији о суши.

Parole de Yahweh qui fut adressée à Jérémie à l'occasion de la sécheresse.

2 Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.

Juda est dans le deuil; ses portes languissent; elles gisent désolées sur la terre, et le cri de Jérusalem s'élève.

3 Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празним судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.

Les grands envoient les petits chercher de l'eau; ceux-ci vont aux citernes, ils ne trouvent pas d'eau, ils reviennent avec leurs vases vides; ils sont confus et honteux, ils se couvrent la tête.

4 Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.

A cause du sol crevassé, parce qu'il n'y a pas eu de pluie sur la terre, les laboureurs sont confondus, ils se couvrent la tête.

5 И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.

Même la biche dans la campagne met bas et abandonne ses petits, parce qu'il n'y a pas d'herbe.

6 И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви, очи им ишчилеше, јер нема траве.

Les onagres se tiennent sur les hauteurs, aspirant l'air comme des chacals; leurs yeux s'éteignent, parce qu'il n'y a pas de verdure.

7 Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе, учини ради имена свог; јер је много одмета наших, Теби сагрешисмо.

Si nos iniquités témoignent contre nous, Yahweh, agis pour l'honneur de ton nom; car nos infidélités sont nombreuses; nous avons péché contre toi.

8 Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се сврати да преноћи?

O toi, l'espérance d'Israël, son libérateur au temps de la détresse, pourquoi serais-tu comme un étranger dans le pays, comme un voyageur qui y dresse sa tente pour la nuit?

9 Зашто си као уморан човек, као јунак, који не може избавити? Та, Ти си усред нас, Господе, и име је Твоје призвано на нас; немој нас оставити.

Pourquoi serais-tu comme un homme éperdu, comme un héros impuissant à délivrer? Pourtant tu habites au milieu de nous, Yahweh; ton nom est invoqué sur nous, ne nous abandonne pas! —

10 Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове.

Ainsi parle Yahweh au sujet de ce peuple: Oui, ils aiment à courir çà et là, et ils ne savent pas retenir leurs pieds. Yahweh ne trouve plus de plaisir en eux; Il va maintenant se souvenir de leurs iniquités et châtier leurs péchés.

11 Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро.

Et Yahweh me dit: " N'intercède pas en faveur de ce peuple.

12 Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.

Quand ils jeûneront, je n'écouterai pas leurs supplications; quand ils m'offriront des holocaustes et des offrandes, je ne les agréerai pas; car par l'épée, la famine et la peste je veux les détruire. "

13 Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту.

Et je répondis: " Ah! Seigneur, Yahweh, voici que les prophètes leur disent: Vous ne verrez point d'épée, et vous n'aurez point de famine; mais je vous donnerai une paix assurée dans ce lieu-ci. "

14 А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.

Et Yahweh me dit: " C'est le mensonge que les prophètes prophétisent en mon nom: je ne les ai pas envoyés, je ne leur ai point donné d'ordre, et je ne leur ai point parlé; visions mensongères, vaines divinations, imposture de leur propre cœur, voilà ce qu'ils vous prophétisent. "

15 Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.

C'est pourquoi ainsi parle Yahweh: Au sujet des prophètes qui prophétisent en mon nom sans que je les aie envoyés, et qui disent: " D'épée et de famine il n'y aura pas dans ce pays!... " Ils périront par l'épée et par la famine, ces prophètes-là!

16 А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.

Et les gens auxquels ils prophétisent seront jetés dans les rues de Jérusalem, victimes de la famine et de l'épée, et il n'y aura personne pour les ensevelir, eux, leurs femmes, leurs fils et leurs filles et je verserai sur eux leur méchanceté.

17 Реци им дакле ову реч: Нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер девојка, кћи мог народа сатре се веома, од ударца прељутог.

Et tu leur diras cette parole: Mes yeux se fondront en larmes la nuit et le jour, sans arrêt; car la vierge, fille de mon peuple, va être frappée d'un grand désastre, d'une plaie très douloureuse.

18 Ако изиђем у поље, ето побијених мачем; ако уђем у град, ето изнемоглих од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу коју не знају.

Si je vais dans les champs, voici des hommes que le glaive a percés; si j'entre dans la ville, voilà les douleurs de la faim. Le prophète lui-même et le prêtre sont errants, vers un pays qu'ils ne connaissaient pas.

19 Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.

As-tu donc entièrement rejeté Juda? Ton âme a-t-elle pris Sion en dégoût? Pourquoi nous frappes-tu sans qu'il y ait pour nous de guérison? Nous attendions la paix, et il ne vient rien de bon; le temps de la guérison, et voici l'épouvante.

20 Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згрешили смо Ти.

Nous reconnaissons, ô Yahweh, notre méchanceté, l'iniquité de nos pères, car nous avons péché contre toi.

21 Немој нас одбацити ради имена свог; немој наружити престола славе своје, опомени се завета свог с нама, немој га укинути.

A cause de ton nom, ne dédaigne pas, ne profane pas le trône de ta gloire; souviens-toi, ne romps pas ton alliance avec nous.

22 Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса, дају ли ситан дажд? Ниси ли Ти то, Господе Боже наш? Зато Тебе чекамо, јер Ти чиниш све то.

Parmi les vaines idoles des nations, en est-il qui fasse pleuvoir? Est-ce le ciel qui donnera les ondées? N'est-ce pas toi, Yahweh, notre Dieu? Nous espérons en toi, car c'est toi qui fais toutes ces choses.