Књига пророка Јеремије 11
1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:
Yǝrǝmiyaƣa Pǝrwǝrdigardin kǝlgǝn sɵz mundaⱪ idi:
2 Слушајте речи овог завета, и казујте људима Јудиним и становницима јерусалимским.
— Bu ǝⱨdining sɵzlirigǝ ⱪulaⱪ selinglar; xundaⱪla Yǝⱨuda kixilirigǝ, Yerusalemda turuwatⱪanlarƣa ularni yǝtküzünglar,
3 И реци им: Овако вели Господ Бог Израиљев: Проклет да је ко не послуша речи овог завета,
— sǝn Yǝrǝmiya ularƣa mundaⱪ eytⱪin: — — Pǝrwǝrdigar, Israilning Hudasi mundaⱪ dǝydu: — Bu ǝⱨdining sɵzlirigǝ kim boysunmisa u lǝnǝttǝ ⱪalidu;
4 Који заповедих оцима вашим кад их изведох из земље мисирске, из пећи гвоздене, говорећи: Слушајте глас мој и творите ово све како вам заповедам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог,
Mǝn bu ǝⱨdini ata-bowiliringlarni Misir zeminidin, yǝni tɵmür tawlaydiƣan humdandin ⱪutⱪuzup qiⱪarƣan künidǝ ularƣa tapilap: «Awazimƣa ⱪulaⱪ selip, bu sɵzlǝrgǝ, yǝni Mǝn silǝrgǝ tapxurƣan barliⱪ ǝmrlǝrgǝ ǝmǝl ⱪilinglar; xundaⱪ ⱪilƣininglarda, silǝr Mening hǝlⱪim bolisilǝr, Mǝn silǝrning Hudayinglar bolimǝn;
5 Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: Амин, Господе.
xundaⱪ bolƣinida Mǝn ata-bowiliringlarƣa: «Silǝrgǝ süt ⱨǝm bal eⱪip turidiƣan bir zemin tǝⱪdim ⱪilimǝn» dǝp iqkǝn ⱪǝsǝmni ǝmǝlgǝ axurimǝn» — degǝnidim. Silǝr bügünki kündǝ dǝl xu zeminda turuwatisilǝr! Mǝn bolsam jawabǝn «Amin, Pǝrwǝrdigar!» — dedim.
6 По том рече ми Господ: Казуј све ове речи по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским говорећи: Слушајте речи овог завета, и извршујте их.
Pǝrwǝrdigar manga mundaⱪ dedi: — Yǝⱨudaning xǝⱨǝrliridǝ, Yerusalemning koqilirida bu sɵzlǝrni jakarla: — Bu ǝⱨdining barliⱪ sɵzlirigǝ ⱪulaⱪ selip ǝmǝlgǝ axurunglar!
7 Јер тврдо засведочавах оцима вашим од кад их изведох из земље мисирске до данас, зарана једнако говорећи: Слушајте глас мој.
Qünki Mǝn ata-bowiliringlarƣa Misir zeminidin ⱪutⱪuzup qiⱪarƣan künidin bügünki küngiqǝ «Mening awazimƣa ⱪulaⱪ selinglar!» dǝp jekilǝp agaⱨlandurup keliwatimǝn; Mǝn tang sǝⱨǝrdǝ ornumdin turup ularni agaⱨlandurup kǝldim.
8 Али не послушаше и не пригнуше уха свог, него ходише сваки за мислима злог срца свог; за то пустих на њих све речи овог завета, који заповедих да врше, а они не вршише.
Lekin ular ⱨeq anglimiƣan yaki ⱪulaⱪ salmiƣan; ularning ⱨǝrbiri rǝzil kɵngülliridiki jaⱨilliⱪⱪa ǝgixip mangƣan; xuning bilǝn Mǝn bu ǝⱨdidiki barliⱪ sɵzlǝrni ularning bexiƣa qüxürdüm; Mǝn bularning ⱨǝmmisini ularƣa tapiliƣanmǝn, lekin ular ⱨeq ǝmǝlgǝ axurmiƣan.
9 Тада ми рече Господ: Буна је међу људима Јудиним и становницима јерусалимским.
Pǝrwǝrdigar manga mundaⱪ dedi: — Yǝⱨudadikilǝr wǝ Yerusalemda turuwatⱪanlarning arisida bir suyiⱪǝst bayⱪaldi;
10 Вратили су се на безакоња старих својих, који не хтеше слушати моје речи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завет мој, који учиних с оцима њиховим.
ular sɵzlirimni anglaxni rǝt ⱪilƣan ata-bowilirining ⱪǝbiⱨliklirigǝ ⱪaytip kǝtti; ularning ibaditidǝ bolayli dǝp baxⱪa ilaⱨlarƣa ǝgixip kǝtti. Israil jǝmǝti ⱨǝm Yǝⱨuda jǝmǝti ata-bowiliri bilǝn tüzgǝn ǝⱨdǝmni buzdi.
11 Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на њих зло, из ког неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити.
Xunga Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: — Mana, Mǝn ularning üstigǝ ⱨeq ⱪutulalmas apǝt qüxürimǝn; ular Manga pǝryad kɵtüridu, lekin Mǝn ularni anglimaymǝn.
12 Тада ће градови Јудини и становници јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој.
Andin Yǝⱨudaning xǝⱨǝrliri wǝ Yerusalemda turuwatⱪanlar isriⱪ yeⱪip qoⱪunƣan butlarni izdǝp ularƣa pǝryad kɵtüridu; lekin apǝt qüxkǝn waⱪtida ular bularni ⱨeq ⱪutⱪuzmaydu.
13 Јер имаш богова, Јуда, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотних, олтара да кадите Валу.
Qünki xǝⱨǝrliring ⱪanqǝ kɵp bolƣanseri, butliring xunqǝ kɵp boldi, i Yǝⱨuda; Yerusalemning koqiliri ⱪanqǝ kɵp bolƣanseri, silǝr «yirginqlik bolƣuqi»ƣa xunqǝ ⱪurbangaⱨlarni ⱪurdunglar, yǝni Baalƣa isriⱪ yeⱪix üqün ⱪurbangaⱨlarni bǝrpa ⱪildinglar.
14 Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапе к мени у невољи својој.
Əmdi sǝn, [i Yǝrǝmiya], bu hǝlⱪ üqün dua ⱪilma, ular üqün ⱨeq pǝryad yaki tilawǝt ⱪilma; qünki apǝt bexiƣa qüxüxi bilǝn ular Manga nida ⱪilƣan waⱪtida Mǝn ularni anglimaymǝn.
15 Шта ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш?
— Mening sɵyümlük hǝlⱪimning ɵyümdǝ turuxiƣa nemǝ ⱨǝⱪⱪi? Qünki kɵpinqinglar ɵzünglarning rǝzil mǝⱪsǝtlirigǝ yetixkǝ orunisilǝr; silǝr rǝzillikinglar ǝmǝlgǝ axⱪanda hursǝn bolsanglar, undaⱪta «muⱪǝddǝs gɵxlǝr» muxu asiyliⱪinglarni silǝrdin elip taxliyalamdu?
16 Господ те назва маслином зеленом, лепом ради доброг рода; али с хуком великог ветра распали огањ око ње, и гране јој се поломише.
Pǝrwǝrdigar ismingni «Yapyexil, mol mewilik, baraⱪsan zǝytun dǝrihi» dǝp atiƣanidi; lekin [Pǝrwǝrdigar] dǝrǝhkǝ xawⱪunlaydiƣan zor bir otni salidu wǝ xahliri yoⱪ ⱪilinidu.
17 Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљевог и дома Јудиног, коју чинише међу собом да би ме разгневили кадећи Валу.
Qünki seni tikkǝn samawi ⱪoxunlarning Sǝrdari bolƣan Pǝrwǝrdigar sanga ⱪarap külpǝt bekitip jakarliƣan; sǝwǝbi, Israil jǝmǝti wǝ Yǝⱨuda jǝmǝti ɵzining mǝnpǝǝtini kɵzlǝp rǝzillik ⱪilip, Baalƣa isriⱪ yeⱪip, Mening ƣǝzipimni kǝltürdi.
18 Господ ми објави, те знам; Ти ми показа дела њихова.
«Pǝrwǝrdigar manga hǝwǝr yǝtküzdi, xuning bilǝn mǝn qüxǝndim; U manga ularning ⱪilmixlirini ayan ⱪildi;
19 А ја бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знах да се договарају на ме: Оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да му се име не спомиње више.
mǝn bolsam huddi boƣuzlaxⱪa yetilǝp mangƣan kɵnük paⱪlandǝk idim; mǝn ǝsli ularning manga ⱪarap: «Dǝrǝhni mewisi bilǝn yoⱪitayli, uning ismi ⱪayta ǝskǝ ⱨeq kǝltürülmisun, uni tiriklǝr zeminidin üzüp taxlayli» degǝn ⱪǝstlirini ⱨeq bilmǝyttim;
20 Али, Господе над војскама, Судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету Твоју на њима, јер Теби казах парбу своју.
lekin Sǝn, i adil ⱨɵküm Qiⱪarƣuqi, adǝmning wijdan-ⱪǝlbini Siniƣuqi, samawi ⱪoxunlarning Sǝrdari bolƣan Pǝrwǝrdigar, Sening ularning üstigǝ qüxüridiƣan ⱪisasingni ɵz kɵzüm bilǝn kɵrüxkǝ nesip ⱪilƣaysǝn; qünki dǝwayimni Sangila ayan ⱪilip tapxurdum».
21 Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: Не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку;
Xuning bilǝn Pǝrwǝrdigar [manga] mundaⱪ dedi: — «Pǝrwǝrdigarning namida bexarǝt bǝrmǝ, bolmisa jening ⱪolimizda tügixidu» — dǝp sanga doⱪ ⱪilip yürgǝn Anatottiki adǝmlǝr jeningni izdǝp yüridu. Əmdi ular toƣrisida mundaⱪ sɵzüm bar: —
22 Зато овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади.
— bu ixⱪa ⱪarap samawi ⱪoxunlarning Sǝrdari bolƣan Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dedi: — Mana, Mǝn ularni jazalaymǝn; yigitlǝr ⱪiliq bilǝn ɵlidu, oƣul-ⱪizliri bolsa ⱪǝⱨǝtqilik bilǝn ɵlidu.
23 И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.
Ulardin ⱨeqbir ⱪaldisi ⱪalmaydu; qünki Mǝn ular jazalinidiƣan yilida, xu Anatottiki adǝmlǝr üstigǝ apǝt qüxürimǝn.
