Јаковљева 4
1 Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?
ʻOku mei fē ʻae ngaahi tau mo e fekeʻikeʻi ʻoku ʻiate kimoutolu? ʻIkai ʻoku mei hoʻomou ngaahi holi kovi ia ʻaia ʻoku tau ʻi homou ngaahi kupu?
2 Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
ʻOku mou holi kae ʻikai maʻu: ʻoku mou tāmateʻi, mo feinga ke maʻu, kae ʻikai faʻa lavaʻi: ʻoku mou fekeʻikeʻi mo tau, kae ʻikai te mou maʻu, koeʻuhi ʻoku ʻikai te mou kole.
3 Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.
ʻOku mou kole, pea ʻikai maʻu koeʻuhi ʻoku mou kole kovi, koeʻuhi ke mou fakaʻosi ia ki hoʻomou ngaahi holi.
4 Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.
ʻAe kau tono fefine mo e kau tono tangata, ʻikai te mou ʻilo ko e feʻofoʻofani mo māmani ko e taufehiʻa ia ki he ʻOtua? Pea ko ia ia ʻoku loto ke kāinga mo māmani ko e fili ia ʻoe ʻOtua.
5 Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?
He ʻoku mou mahalo ʻoku pehē noa pē ʻae lea ʻi he tohi tapu; “ʻOku holi ki he meheka ʻae laumālie ʻoku nofoʻia ʻakitautolu?”
6 А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.
Ka ʻoku ne foaki ʻae ʻofa lahi hake. Ko ia ʻoku pehē ʻe ia, “ʻOku tekeʻi ʻe he ʻOtua ʻae laukau ka ʻoku ne foaki ʻae ʻofa ki he angavaivai.”
7 Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.
Ko ia mou fakavaivaiʻi ʻakimoutolu ki he ʻOtua. Tekeʻi ʻae tēvolo, pea ʻe puna atu ia meiate kimoutolu.
8 Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.
ʻUnuʻunu atu ki he ʻOtua, pea ʻe ʻunuʻunu mai ia kiate kimoutolu. Fakamaʻa homou nima, ʻae kau angahala; pea fakamaʻa mo homou loto, ʻae kau lotolotoua.
9 Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
Mou mamahiʻia, pea toʻetoʻe, mo tangi: ke liliu hoʻomou kata ko e toʻetoʻe, pea ko hoʻomou fiefia ko e māfasia.
10 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
Fakavaivaiʻi ʻakimoutolu ʻi he ʻao ʻoe ʻEiki, pea ʻe hakeakiʻi ʻe ia ʻakimoutolu.
11 Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.
ʻE kāinga, ʻoua naʻa feleakoviʻaki ʻakimoutolu kiate kimoutolu. Ko ia ʻoku lauʻikovi hono tokoua, pea fakamaauʻi hono tokoua, ʻoku ne lauʻikovi ʻae fono, pea fakamaauʻi ʻae fono: pea kapau ʻoku ke fakamaauʻi ʻae fono, ʻoku ʻikai te ke fai koe ki he fono, ka ko e fakamaau.
12 Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?
ʻOku ai ʻae tokotaha ʻoku ne fokotuʻu ʻae fono, ʻoku faʻa fai ʻe ia ke fakamoʻui pea ke fakaʻauha: ko hai koe ʻoku ke fakamaauʻi ʻae tokotaha?
13 Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.
Vakai mai, ʻakimoutolu ʻoku pehē, “Ko e ʻaho ni pe ko e ʻapongipongi te tau ʻo ki ha kolo ʻe taha, ʻo nofo ai ʻi he taʻu ʻe taha, ʻo fefakatauʻaki, ʻo maʻu ai ʻae koloa:”
14 Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.
Ka ʻoku ʻikai te mou ʻilo ʻaia ʻe hoko ʻapongipongi. He ko e hā hoʻomou moʻui? He ko e mao ia, ʻoku hā mai ʻo fuoloa siʻi pe, pea mole atu leva.
15 Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.
Kae totonu hoʻomou pehē, “Kapau ko e finangalo ʻoe ʻEiki ke moʻui ʻakitautolu, te tau fai eni, pe ko ʻena.”
16 А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.
Ka ko eni, ʻoku mou fiefia ʻi hoʻomou faʻa polepole: ka ʻoku kovi ʻae fiefia pehē kotoa pē.
17 Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.
Ko ia ia ʻoku ne ʻilo ke fai lelei, ka ʻoku ʻikai ke fai, ko e angahala ia kiate ia.
