Јаковљева 4
1 Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?
yuSmAkaM madhye samarA raNazca kuta utpadyante? yuSmadaGgazibirAzritAbhyaH sukhecchAbhyaH kiM notpadyante?
2 Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
yUyaM vAJchatha kintu nApnutha, yUyaM narahatyAm IrSyAJca kurutha kintu kRtArthA bhavituM na zaknutha, yUyaM yudhyatha raNaM kurutha ca kintvaprAptAstiSThatha, yato hetoH prArthanAM na kurutha|
3 Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.
yUyaM prArthayadhve kintu na labhadhve yato hetoH svasukhabhogeSu vyayArthaM ku prArthayadhve|
4 Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.
he vyabhicAriNo vyabhicAriNyazca, saMsArasya yat maitryaM tad Izvarasya zAtravamiti yUyaM kiM na jAnItha? ata eva yaH kazcit saMsArasya mitraM bhavitum abhilaSati sa evezvarasya zatru rbhavati|
5 Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?
yUyaM kiM manyadhve? zAstrasya vAkyaM kiM phalahInaM bhavet? asmadantarvAsI ya AtmA sa vA kim IrSyArthaM prema karoti?
6 А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.
tannahi kintu sa pratulaM varaM vitarati tasmAd uktamAste yathA, AtmAbhimAnalokAnAM vipakSo bhavatIzvaraH| kintu tenaiva namrebhyaH prasAdAd dIyate varaH||
7 Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.
ataeva yUyam Izvarasya vazyA bhavata zayatAnaM saMrundha tena sa yuSmattaH palAyiSyate|
8 Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.
Izvarasya samIpavarttino bhavata tena sa yuSmAkaM samIpavarttI bhaviSyati| he pApinaH, yUyaM svakarAn pariSkurudhvaM| he dvimanolokAH, yUyaM svAntaHkaraNAni zucIni kurudhvaM|
9 Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
yUyam udvijadhvaM zocata vilapata ca, yuSmAkaM hAsaH zokAya, Anandazca kAtaratAyai parivarttetAM|
10 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
prabhoH samakSaM namrA bhavata tasmAt sa yuSmAn uccIkariSyati|
11 Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.
he bhrAtaraH, yUyaM parasparaM mA dUSayata| yaH kazcid bhrAtaraM dUSayati bhrAtu rvicAraJca karoti sa vyavasthAM dUSayati vyavasthAyAzca vicAraM karoti| tvaM yadi vyavasthAyA vicAraM karoSi tarhi vyavasthApAlayitA na bhavasi kintu vicArayitA bhavasi|
12 Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?
advitIyo vyavasthApako vicArayitA ca sa evAste yo rakSituM nAzayituJca pArayati| kintu kastvaM yat parasya vicAraM karoSi?
13 Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.
adya zvo vA vayam amukanagaraM gatvA tatra varSamekaM yApayanto vANijyaM kariSyAmaH lAbhaM prApsyAmazceti kathAM bhASamANA yUyam idAnIM zRNuta|
14 Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.
zvaH kiM ghaTiSyate tad yUyaM na jAnItha yato jIvanaM vo bhavet kIdRk tattu bASpasvarUpakaM, kSaNamAtraM bhaved dRzyaM lupyate ca tataH paraM|
15 Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.
tadanuktvA yuSmAkam idaM kathanIyaM prabhoricchAto vayaM yadi jIvAmastarhyetat karmma tat karmma vA kariSyAma iti|
16 А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.
kintvidAnIM yUyaM garvvavAkyaiH zlAghanaM kurudhve tAdRzaM sarvvaM zlAghanaM kutsitameva|
17 Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.
ato yaH kazcit satkarmma karttaM viditvA tanna karoti tasya pApaM jAyate|
