Јаковљева 3
1 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
Ka manuca rhoek, saya la muep om uh boeh. Laitloeknah tanglue n'dang uh ni tila ming uh.
2 Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
Hlang boeih loh muep m'paloe uh coeng. Khat khat loh olka dongah a tongtah pawt atah, anih tah hlang lungcuei coeng ni. A pum tom khaw a tuem hamla coeng thai ni.
3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
Marhang ka khuila kamrhui ng'khueh pah daengah ni amih te mamih taengah naem sak eh. Te phoeiah ni a pum tom khaw n'hoihaeng sak pueng.
4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
Sangpho khaw ke, te tluk aih la om tih khohli puei loh a yawn mai. Lawngkaih ca neh a hoihaeng vaengah thathohnah loh a ngaih bangla a dueng sak.
5 А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
Lai khaw a pumrho a yit la om dae muep hoem van. Hmai pom loh duup puei a dom coeng ke.
6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. (Geenna g1067)
Lai tah hmai ni, boethae kah Diklai ni. Lai tah mamih pumrho lamkah hmoel uh coeng. Te long te pum tom a nook tih, a rhuirhong a yung a pa te a hlup tih hell neh a hoeh. (Geenna g1067)
7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
Satlung neh vaa kah a hui boeih, rhulcai neh tuisu khaw a mong vanbangla hlanghing coengnah te khaw a mong sak.
8 А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
Tedae lai he hlang kah a mong sak thai koi moenih. Boethae likloek, duek sue hoeng ni.
9 Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
Te nen te Boeipa neh pa te ng'uem uh tih, te nen Pathen kah suisak la a saii hlang rhoek te thae m'phoei uh.
10 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
Ka amah lamkah yoethennah neh rhunkhuennah khaw thoeng. Ka manuca rhoek, a tueng pawt lam ni a om tangkuet te.
11 Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
Tuisih te a khui pakhat lamloh a didip neh a thanghap phuet sak pawt maco.
12 Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
Ka manuca rhoek, thaibu loh olive, misur loh thaibu cuen sak thai pawt maco. A al loh tui te didip la a poeh sak moenih.
13 Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
Nangmih khuiah, aka cueih tih aka thaai te unim? A bisai te omih then neh, cueihnah te muelhtuetnah neh tueng sak saeh.
14 Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
Na thinko khuiah thatlainah a thanghap neh koevoeinah na khueh uh atah, oltak te na koevoei thil, na laithae uh thil moenih a?
15 Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
Tekah cueihnah tah a so lamkah aka suntla la om pawt tih, diklai rhaithae kah a coengnah ni.
16 Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
Thatlainah neh koevoeinah a om nah ah soekloeknah neh hno thae cungkuem om.
17 А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
Tedae a so lamkah cueihnah tah lamhma tih cuem, te dongah ngaimong la, kodo la, mongkawt la om. Rhennah thaih then neh baetawt tih hmantang ah tangyah pawh.
18 А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
Duengnah kah a thaih tah rhoepnah neh aka tuh long ni rhoepnah a saii.
