Јаковљева 1
1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
James, a servant of God and of the Lord Jesus Christ, greets the twelve tribes that are living abroad.
2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
My friends, whatever trials you may face from time to time, always regard them as a reason for rejoicing,
3 Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
knowing, as you do, that the testing of your faith develops endurance.
4 А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
And let endurance do its work perfectly, so that you may be altogether perfect, and in no respect lacking.
5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
If any one of you lacks wisdom, they should ask wisdom from the God who gives freely to everyone without reproach, and it will be given to them.
6 Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
But they should ask with confidence, never doubting; for the person who doubts is like a wave of the sea driven here and there at the mercy of the wind –
7 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
Such a person must not expect that they will receive anything from the Lord,
8 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
vacillating as they are, irresolute at every turn.
9 А понижени брат нека се хвали висином својом;
Let a follower in humble circumstances be proud of their exalted position,
10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
but a rich follower of their humiliation; for the rich will pass away like a wild flower.
11 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
As the sun rises, and the hot wind blows, the plant withers, its flower fades, and all its beauty is gone. So is it with the rich. In the midst of their pursuits they will wither away.
12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
Blessed is the person who remains firm under temptation, for, when they have stood the test, they will receive the crown of life, which the Lord has promised to those who love him.
13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
Let no one say, when they are tempted, ‘It is God who is tempting me!’ For God, who cannot be tempted to do wrong, does not himself tempt anyone.
14 Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
A man is in every case tempted by their own passions – allured and enticed by them.
15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
Then passion conceives and gives birth to sin, and sin, on reaching maturity, brings forth death.
16 Не варајте се, љубазна браћо моја!
Do not be deceived, my dear friends.
17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
Every good thing given us, and every perfect gift, is from above, and comes down to us from the Father of the lights in the heavens, who is himself never subject to change or to eclipse.
18 Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
Because he so willed, he gave us life, through the message of the truth, so that we should be, as it were, a kind of first fruits of his creation.
19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
Mark this, my dear friends – Let everyone be quick to listen, slow to speak, and slow to get angry;
20 Јер срдња човечија не чини правде Божије.
for human anger does not forward the righteous purpose of God.
21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
Therefore, get rid of all filthiness and whatever wickedness still remains, and in a humble spirit receive that message which has been planted in your hearts and is able to save your souls.
22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
Put that message into practice, and do not merely listen to it – deceiving yourselves.
23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
For, when anyone listens to it and does not practice it, they are like a person looking at their own face in a mirror.
24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
They look at themselves, then go on their way,
25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
but the person who looks carefully into the perfect Law, the Law of freedom, and continues to do so, not listening to it and then forgetting it, but putting it into practice – that person will be blessed in what they do.
26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
When a person appears to be religious, yet does not bridle their tongue, but imposes on their own conscience, that person’s religious observances are valueless.
27 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
That religious observance which is pure and spotless in the eyes of God our Father is this – to visit orphans and widows in their trouble, and to keep oneself uncontaminated by the world.
